U Radišićima iznad manastira Dubnice kod Nove Varoši ovih dana grožđe beru u plasteniku. Ovde u planini dobro je rodilo i uzrelo kao u župi, pa će ga biti i za rodbinu i prijatelje.
Koliko se zna, vinova loza se u jugozapadnoj Srbiji nigde osim ovde ne gaji u zatvorenom. Zbog toga oni koji poslom ili turistički pohode selo Božetiće i novovaroški kraj s nevericom i u čudu gledaju u zrele grozdove. Domaćini međutim kažu, da ovde na 1.100 metara nadmorske visine, gde vlada surova klima, grožđe jedino u plasteniku može i da opstane.
– Slatko je kao med, i ima ga sve do kasno u jesen dok ne stegnu mrazevi. Imamo par čokota. Loza je pružila vreže do pola plastenika. Redovno ga orezujemo, pa ne smeta povrću – kaže za „Dobro jutro“ Miloš Radišić (74) iz Božetića.
Pokušali su mnogi u selima na padinama Javora i okolnim planinama da grožđe gaje na otvorenom. Lepo rodi, ali ga pre berbe „ubije“ slana, pa su odustali. Zbog toga se vinova loza ovde može videti u tek po nekom dvorištu ili bašti, gde ukućanima pravi hladovinu u predahu tokom vrelih letnjih dana i poljskih radova.
– Pre pet godina smo u plasteniku poboli par sadnica, čisto da probamo. I sve su se primile. Lozi očito prija život u zatvorenom, toplo je i ima zalivanje ‘kap po kap’, pa obilno rađa Sadnice su nam poklonili prijatelji i rođaci iz Podgorice i Čačka, jer nam se svideo ukus zrelih plodova – kaže Miloš.
Četvoročlana porodica Miloša Radišića, bavi se stočarstvom. Na velikom imanju gaje više od 400 grla – krave muzare, svinje moravke, koke nosilje, veliko stado ovaca. Imaju i oko hektar pod krompirom, a nedavno su zakupili i napušteni ribnjak na izvoru Vrševine. Miloš koji se bavi i stolarskim zanatom, na okućnici je svojevremeno podigao i drvenu konstrukciju za plastenik „na dve vode“, koji je i danas u funkciji.
– Pod plastenikom je više od ara, a gajimo, kao i drugi u ovom kraju, papriku, paradajz, krastavac, uglavno za svoje potrebe. Međutim, jedini u plasteniku imamo i vinovu lozu, na koju sam posebno ponosan – kaže Miloš Radišić iz Božetića kod Nove Varoši.
Tekst: Željko Dulanović
