Sagledavajući negativan uticaj intenzivne poljoprivredne proizvodnje na plodnost zemljišta, biodiverzitet i zdravstvenu bezbednost hrane koji je iz godine u godinu sve veći, nameće se poseban zadatak, koji će biti usmeren na iznalaženje modela proljoprivredne proizvodnje kojima će se taj negativni uticaj na životnu sredinu značajno umanjiti, a proizvodnju uspostaviti održivom. Plodored je ključna praksa u održivoj poljoprivredi, posebno za održavanje zdravlja i produktivnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta.
– On uključuje sistematski uzgoj različitih vrsta useva u određenom nizu na istoj površini tokom više proizvodnih sezona. Poštovanje plodoreda pozitivno utiče na zdravlje i plodnost zemljišta – ističe Marija Janjić savetodavac za ratarstvo u vranjskoj PSSS.
Smenjivanjem useva, poljoprivrednici mogu sprečiti iscrpljivanje hranljivih materija u zemljištu. Mahunarke kao što su grašak i pasulj mogu da fiksiraju atmosferski azot u zemljište, obogaćujući ga za sledeće useve kojima je potrebno više azota. Rotiranje useva sa dubojim i plitkim korenovim sistemom poboljšava strukturu zemljišta i minimizira zbijanje.
– Kontinuirana sadnja istog useva (monokultura) može dovesti do gomilanja štetočina i bolesti specifičnih za tu kulturu. Plodored prekida životni ciklus ovih štetočina i prirodno smanjuje njihovu populaciju – kaže Janjićeva ističući da je manje verovatno da će bolesti koje utiču na određene useve opstati u zemljištu kada se domaćini rotiraju.
Plodored može da promeni raspored sadnje i žetve, što otežava uspostavljanje određenih vrsta korova. Različiti usevi imaju različite konkurentske sposobnosti protiv korova. Koristeći niz konkurentnih useva, poljoprivrednici mogu suzbiti rast korova. Zdravije zemljište i smanjen broj štetočina i korova utiču na bolji prinos i kvalitetnije useve. Plodored balansira upotrebu hranljivih materija, pomažući u održavanju dugoročne produktivnosti bez preteranog oslanjanja na upotrebu mineralnih đubriva.
– Određeni usevi, posebno pokrovni usevi, mogu zaštititi zemljište od erozije izazvane vatrom i vodom. Žetveni ostaci iz rotacije takođe povećavaju organsku materiju u zemljištu, povećavaju njegovu stabilnost smanjujući oticanje – ističe Janjićeva.
Plodored, prema njenim rečima, pomaže smanjenju upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, što dovodi do nižih troškova proizvodnje. U pogledu životne sredine, promoviše biodiverzitet, smanjuje emisije gasova staklene bašte iz sintetičkih inputa i poboljšava otpornost poljoprivrednog sistema.
Plan plodoreda treba da obuhvata najmanje tri različita glavna useva koji se međusobno smenjuju poštujući osnovni princip plodosmene (okopavine – leguminoze – žita) i odmor zemljišta tokom jedne godine,i to kao zeleni ugar (zasnivanje useva u cilju zelenišnog đubrenja).
Dakle, poštovanjem sistema plodoreda poboljšavamo ekološku ravnotežu i održivost sistema obradive poljoprivrede.
Tekst i foto: Gordana Nastić
