Da bi se zasnovala organska stočarska proizvodnja, neophodno je da se obezbedi ishrana životinja na pašnjacima ili drugom zemljištu na kojem se uzgaja stočna hrana. Ona se može nabaviti i s drugih gazdinstava, pod uslovom da su i ona pod kontrolom sertifikacione organizacije.

Uključivanje stočarske u organsku proizvodnju može početi najmanje posle godinu dana od uključivanja zemljišnih parcela u organsku poljoprivredu, tj. kada se obezbedi organski proizvedena hrana za stoku. Sakupljanje divljih biljnih i životinjskih vrsta iz prirodnih staništa smatra se metodom organske proizvodnje, ako staništa nisu obrađivana drugim sredstvima tri godine pre sakupljanja (izuzev onih koja su dozvoljena zakonom), i ako ono ne utiče na stabilnost prirodne sredine ili održavanja vrste.

Proizvodi od lova divljih životinja ne smatraju se onim dobijenim od organske proizvodnje. Za nju se mora uraditi odabir vrsta i sorti bilja koje su prilagođene agroekološkim uslovima. Seme i sadni materijal bi trebalo da potiču iz organske proizvodnje, ali ukoliko se ne mogu naći na tržištu, u prelaznom periodu mogu se koristiti i oni iz uobičajene proizvodnje (ako nisu hemijski tretirani), uz odobrenje kontrolora sertifikacione organizacije, tj. ministarstva, ukoliko se radi o sertifikovanoj proizvodnji.

Takođe, za organsku stočarsku proizvodnju, tj. pčelarstvo, ribarstvo, živinarstvo i dr., neophodno je obaviti izbor vrsta i rasa životinja koje su izuzetno prilagodljive na lokalne uslove i koje su otporne na bolesti. Prednost imaju domaće rase, da bi se izbegle određene bolesti ili zdravstveni problemi koji su karakteristični za vrste i rase koje se gaje u uobičajenoj proizvodnji.

Jedan od najvećih priroriteta u organskoj proizvodnji je dobrobit životinja. Pre svega im treba obezbediti uslove za rast i razvoj, u skladu s prirodnim genetskim potencijalom. To podrazumeva poštovanje njihovih fizioloških i ekoloških potreba i stvaranje uslova za ispoljavanje prirodnih radnji i ponašanja.

Prilikom organizovanja organske stočarske proizvodnje prednost se daje domaćim (autohtonim) rasama koje su prilagođene na lokalne uslove gajenja i otporne na bolesti. Broj životinja na organskom gazdinstvu povezan je s površinom, da bi se izbegle industrijske farme i preterano izlučivanje nitrata u zemljište i podzemne vode.

Principi organskog stočarstva:

-vrste i rase životinja treba da budu prilagođene lokalnim uslovima gajenja i da vode poreklo iz organskog sistema uzgoja;

-neophodno je da objekti za njihov smeštaj i držanje budu prilagođeni određenoj vrsti (dovoljno prostora, svetla i mogućnosti za boravak napolju);

– hrane se organskom hranom sa sopstvenog imanja ili s imanja u regionu;

– zabranjena je preventivna upotreba antibiotika, drugih lekova i hormona;

– intenzivni sistemi uzgoja nisu dozvoljeni.

M. Volčević

Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.