Jesenja sadnja voća je već počela u Šumadiji. Ako vremenski uslovi dozvole sadnja može da se obavlja preko cele zime, pa sve dok ne krene vegetacija na proleće. Voćar, kalemar i inženjer zaštite bilja, Veroljub Kačarević iz Vinče kod Topole, kaže da je jesenja sadnja bolja od prolećne, jer se sadnice bolje ukorenjavaju i spremnije su za novi vegetacioni ciklus.

Zbog promene klime i blagih zima dosta sadnica se sadi, ne samo u novembru, već i u decembru i januaru i februaru, ako su vremenski uslovi pogodni. 

– To znači da zemlja nije smrzla, da nije pod snegom i da nije previše kaljavo – kaže Veroljub Kačarević i dodaje da je pre sadnje potrebna dobra i pravilna priprema zemljišta. 

– Od pripreme zemljišta potrebno je duboko oranje na dubinu od 50 do 60 centimetara ili rigolovanje na 90 centimetara pa do jednog metra dubine.

Prilikom jesenje sadnje rupe treba iskopati najmanje 10 dana pre sadnje, a najbolja iskorišćenost parcela postiže se sadnjom u trougao. Kačarević navodi da takvim rasporedom biljke  u budućem voćnjaku najmanje zasenjuju jedna drugu i ističe zbog čega je jesenja sadnja voća pogodnija. 

– Zemlja će bolje nalegnuti na korenov sistem. Fine žilice imaće bolji kontakt sa zemljom, pa će time biti spremnije da prehranjuju voćku na proleće. Sadnicu treba pažljivo postaviti  u jamu i ne savijati žile. Na dnu jame staviti stajsko ili mineralno đubrivo. Potom se stavlja sloj zemlje, a onda sadnica. Nije poželjno da đubrivo bude u direktnom kontaktu sa korenovim sistemom. Može da ga izgori i takva sadnica se neće primiti. Posađenu sadnicu treba zaliti sa oko 20 litara vode, a na proleće ih treba orezati pre nego što krene vegetacija – navodi Kačarević.

Tekst i foto: Biljana Nenković