Ova godina je za pčelinju pašu bila jedna od najnepovoljnijih u poslednjih nekoliko decenija. U vreme cvetanja voćaka i uljane repice bilo je više kišovitih nego sunčanih dana. Cvetanje bagrema takođe je propraćeno kišom i temperaturama ispod 20 stepeni. Slično je bilo i u vreme cvetanja lipe.
Pčelarima je preostalo da se nadaju da će više meda dobiti na suncokretu, bosiljku i livadskim i ritskim travama. U krajevima u kojima se strnika ne zaorava odmah posle žetve ječma i pšenice, strništa se u ovo doba godine zabele od cvetova bosiljka. Ima ga dosta na starim lucerištima, u kukuruzu, repi, suncokretu, u baštama i pored puteva.
Cvetove ove medonosne biljke pčele posećuju od ranog jutra do mraka. Najbolje medi posle kiše, kada je vreme toplo i mirno. Ako je godina kišovita, može se očekivati da bosiljak dobro zamedi. Iskustva iz prethodnih godina pokazuju da pčelari po košnici izvrcaju i do 20 kilograma ovog meda.
S. Porobić
Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.
