BREKINJA SAMONIKLO BLAGO ŠUMOVITIH PADINA
Brekinja, oskoruša, divlja trešnja, divlja jabuka i divlja kruška spadaju u grupu prelaznih šumskih vrsta koja doprinose biološkoj raznovrsnosti šumskih ekosistema. Ove šumske voćkarice su oslonac glavnih vrsta šumskog drveća, poput bukve ili hrasta. Njihova krošnja zasenjuje debla, sprečavajući, pri tom, obrastanje stabla niskim granama. Šumske voćkarice ne formiraju čiste naseobine, već rastu pojedinačno ili u manjim grupama, uglavnom na rubovima šuma. Ne retko možemo ih naći u starim i napuštenim voćnjacima, pored vinograda, puteva ili na livadama.
Brekinja, (Sorbus torminalis) je drvenasta biljka iz familije ruža (Rosaceae). Autohtona je vrsta lišćara u šumama Evrope, Male Azije i severne Afrike. Sporadično se javlja u svetlim širokolisnim šumama hrastovog pojasa, pretežno u zajednici sa sladunom, cerom (Quercetum frainetto-cerris), kitnjakom i grabom (Querco-Carpinetum). Odgovara joj brdski ili brdsko planinski vegetacijski pojas, koji postepeno prelazi u niziju i pruža se vertikalno između 150 i 500 m nadmorske visine. Ovaj pojas odlikuje se povoljnim uslovima za njen rast.
Mala ponuda i velika potražnja dižu cenu
Drvo dostiže visinu do 20 m. Stabla u senci rastu sporo, dok u optimalnim svetlosnim i drugim klimatski povoljnim uslovima raste brže od hrasta. Doživi starost i do 100 godina, a prema nekim izvorima i preko 200 godina. Brekinja ima jaku izdanačku snagu iz korena, te se oko matičnog stabla mogu naći biljke istog genotipa. Krošnja je gusta i okruglasta. Kora mlade voćke je karakteristično glatka i sjajna, da bi se u starosti javile uzdužne ili poprečne, plitke i nepravilne pukotine. Pretežno je diploidna vrsta.
Kao i ostale šumske voćke, ima veoma kvalitetno i skupo drvo. U Srbiji se upotrebljavala kao kolarsko, stolarsko i tokarsko drvo, ili kao sirovina za izradu instrumenata. Pupoljci su jajasto-okruglasti i goli. Listovi su jednostavni, dosta varijabilni, slični listu gloga. Cveta u maju i junu, istovremeno sa listanjem. Cvetovi su aktinomorfni, što znači da se mogu podeliti u tri ili više identičnih međusobno povezanih odeljaka. Bele su boje, sakupljeni u široke gronje, medonosni i bogati polenom i nektarom. Plod je kruškoliki pomum, smeđe boje, dužine od 14 do 18 mm i širine od 8 do 15 mm, sa brojnim lenticelama. Sazreva u septembru. Jestivi su i rastu u grozdovima od 5 do 10 plodova zajedno. Opadaju u dužem vremenskom intervalu, od početka sazrevanja do marta.
Plod brekinje se koristi u ishrani, za proizvodnju sirćeta, rakije i kao lekovita biljka (naziv Torminalis znači dobra za koliku). Prezreli plodovi brekinje su dobrog ukusa, te se kao takvi koriste za proizvodnju pekmeza i kompota, dok se nezreli plodovi koriste u narodnoj medicine. Plod sadrži 2 do 5 semenki koje se nalazi u mesnatom delu ploda. Karakteriše ga dormantnost. Čisti se laganim postupcima fermentacije i maceracije. Ima visoku tržišnu cenu zbog male ponude i velike potražnje. Tokom zime, ptice, koje su i glavni nosioci semena, hrane se plodovima.
Prirodni insulin u plodu i kori
Nega zavisi, pre svega od namene, ali i od bioloških karakteristika određene vrste. Sadnice šumskih voćkarica, pa i brekinje se ne proizvode u dovoljnoj količini te se, shodno tome, ne unose u šumske ekosisteme u meri koja bi bila, makar, zadovoljavajuća. Pretpostavlja se da je davnašnjom hibridizacijom sa mukinjom širom Evrope dala vrste iz agregacije Sorbus latifolia. Novonastale vrste se razmnožavaju apomiksijom (bespolnim putem).
Uprkos njenom velikom značaju u šumskim ekosistemima, nije dovoljno prepoznata ni u praksi, ni u temama naučnih istraživanja. Treba ih saditi uz rubove šuma, u manjim grupama, na šumskim čistinama ili rubnim šumskim zemljištima, u uslovima gde drveće postiže najbolji rast.
Takođe, neophodno je poznavati biološka svojstva ove voćkarice, jer je to od presudnog značaja pri izboru vrsta za pošumljavanje i uvođenje rasada u prirodnu šumsku zajednicu. Voćke kojima se ne gazduje pravilno daju stabla lošeg kvaliteta, sa nezadovoljavajućim prinosom. Ne treba zaboraviti ni lekovitost šumskih voćaka. Lekovita svojstva brekinje, pokazala su se kod dijabetesa, povišenog holesterola u krvi, peska i kamena u bubregu, bolesti prostate. Pomoćno je sredstvo za regulisanje telesne težine, poboljšanje vida, a svoje mesto našla je i kao lek protiv dijareje, naročito kod dece. Kora i plodovi se u narodnoj medicini smatraju prirodnim insulinom.
Piše: Veroslava Kocić
