Ukoliko odete u Vranje, prošetate gradom, posetite sve meane, kafane i kuću Bore Stankovića, ne zaboravite da je u tom gradu rođen i živeo ava Justin Popović. Posetite i njegovu kuću. Videćete jedan život u bogu, život posvećen veri. Mi smo bili, celivali brojanicu na kojoj se molio, dodirnuli olovke kojima je pisao, udahnuli novi, zdraviji vazduh i napunili srce.
– Prva kuća koja se nalazila na ovom mestu je srušena između 1964. i 1966. od strane komunističkih vlasti. Kada je naš sadašnji mitropolit 1992. godine došao u vranjsku eparhiju tražio je da se plac vrati eparhiji, a 1994. je postavljen kamen temeljac i ova kuća je izgrađena 2004 – rekla je ljubazna bogoslovka za Dobro jutro, uvodeći nas u spomen sobu u kojoj na stolu stoje slike stare porušene kuće iz koje je ava Justin Popović ponikao.
– Na osnovu fotografija iz 1965. godine, a i što stariji Vranjanci znaju da su kuća Justina Popovića i Bore Stankovića bile slične, izgradili su ovu kuću. Jedino su dodali gornji sprat u kome imamo sobe za goste. Prozor i ulaz su isti. Potrudili su se da bude približno slično – objašnjava nam dok otvara ormar sa ličnim stvarima sveca. Prvo što se uoči je skromna mantija, kamilavka i brojanica na kojoj se svetac molio.
– U spomen sobi u ormaru nemamo nešto mnogo njegovih ličnih stvari, ali jedna stvar koja je izuetno vredna je dar manastira Ćelije, a to je mantija. Još su tu kamilavka i njegova odežda. Brojanicu je koristio kad se molio u manastiru i mi je pokazujemo posetiocima koji se mole se na njoj i celivaju je – dodaje mi brojanicu, a meni ruke drhte, celo telo drhti. Ne znam ni kako sam je celivala, znam da je posle toga usledio spokoj, mir. Neko osećanje lagodnosti. Osim brojanice imadosmo priliku da u rukama držimo i olokve kojima je pisao.
– Tu su i olovke kojima je pisao knjige. Poseban je osećaj da možete da dodirnete nešto što je dodirivao jedan svetitelj – a na zidu u krst ikone Bogorodice, Hrista, Blagovesti i Svetog Nikole, svečeve slave.
– Na zidu je ikona Blagovesti jer se on rodio i upokojio na Blagovesti, tu su još i ikona Svetog Nikole, njegove porodične krsne slave. Nameštaj je iz 1941. godine i dar je skopskog episkopa Josifa koji se znao sa ava Justinom i u trajnom je vlasništvu eparhije vranjske- dok pričamo lagano se spuštamo u podrum u kome je galerija i pismo u kome je ava u kratkim, čitkim rečenicama opisao svoj život. Na zidu slike naših potonjih vladika, svi učenici Justina Popovića, nasmejani. U sredini roditelji u vranjskim nošnjama, prošlost koja diše u ritmu molitve.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
