Dok je većina kaktusa u fazi mirovanja, kada im nije potrebna naročita nega, zigokaktus je najleši uoči novogodišnjih i božićnih praznika. Poznat je i kao tropski lepotan, ali i božićni (Epiphyllum truncatum). Ponekad procveta i početkom poslednjeg meseca u godini, pa je njegovo narodno ime “decembar”. Iako u prirodnim uslovima raste u džunglama na drveću kao parazitska biljka, brzo se prilagodio na zatvoren prostor, na stanove s centralnim grejanjem i poslovne prostorije. Uz malo nege može biti deo dekoracije za najsvečanije trenutke i dati enterijeru posebnu notu u tmurnim zimskim danima.
Voli dosta svetla, ali ne direktne sunčeve zrake. Može se gajiti i u malo mračnijoj prostoriji, ali će tada slabije cvetati. Optimalni uslovi su temperatura malo iznad 20 stepeni i povećana vlažnost vazduha. Da bi njegovi zanimljivi cvetovi bili bogati, a boja intenzivna ljubičastoroza ili crvena, temperatura u sobi ne bi trebalo da je ispod 18 Celzijusovih stepeni. Na hladnoću i niske temperature posebno su osetljive biljke sa belim i žutim cvetovima, koji poprimaju bledoružičastu boju.
U vreme cvetanja, tokom zime i ranog proleća, zemlja u saksiji uvek mora biti vlažna. Međutim, posle cvetanja, počinje faza mirovanja. Tada se biljka premešta u prostoriju gde je temperatura između 10 i 15 stepeni, orezuje, a zaliva tek toliko da se ne osuši. Pedesetak dana kasnije, ponovo počinje da raste, pa je neophodno redovno zalivanje i prihranjivanje tečnim đubrivom za sobne biljke ili kaktuse, jednom u tri nedelje, sve do septembra, kada počinje druga faza mirovanja.
Kada posle nekoliko nedelja zigokakktus razvije pupoljke, premešta se na svetlo i toplije mesto, redovno zaliva, ali ne preobilno, i prihranjuje đubrivom koje sadrži više fosfora, čime se podstiče ne samo bogatije cvetanje, već i krupniji cvetovi. Tada se ne sme pomerati, jer svaka promena položaja može dovesti do naglog opadanja pupoljaka, a ako su tek počeli da se formiraju, i cvetanje te godine može izostati. Međutim, kad se prvi cvetovi otvore, biljka se može postaviti na mesto gde će lepota njenih cvetova doći do punog izražaja.
U proleće, kad prođe opasnost od mrazeva, može se izneti na terasu, balkon ili senoviti deo bašte, a tokom letnjih meseci neophodno je orošavanje. Ovom lepotanu neće prijati često presađivanje, a i kada se vadi iz zemlje, to treba činiti pažljivo zbog osetljivog korena. Presađuje se u peskovitu i kiselu zemlju (rN 56), posle precvetavanja. Zemlju oko korena biljke valja pritisnuti i prekriti do mesta na kojem se i ranije nalazila, pre presađivanja. Za saksiju je najbolja obična neglazirana crepulja, jer u plastičnim voda isparava samo s površine, pa biljka može da propadne zbog viška vlage.
Jednostavno se razmnožava, uglavnom u proleće, i traje godinama. Kod svakog članka, koji se lako otkine, postoje adventivni korenovi koji se, zabadanjem u vlažan pesak, zakorenjuju za petnaestak dana, pa se može presaditi u saksiju i ostaviti na pogodno mesto, zaštićeno od promaje i jakog sunca. Zahvaljujući redovnom zalivanju i prihranjivanju, cvetaće iste godine ili u januaru naredne.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
