Rusi za Badnji dan mese karabaj, a dan kasnije Božićni hleb. U njihovom česnici nema parice ili pasulja, ali zato se deci dele medenjaci kao čuvarkuće. O sličnostima i razlikama običaja povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika po Julijanskom kalendaru, za Dobro jutro govori Olga Bogićević iz Kragujevca, rođena moskovljanka.
Običaji za najradosniji hrišćanski praznik kod pravoslavaca u Srbiji i Rusiji su i slični i različiti. Ogla Bogićević kaže da se običaji u njenom zavičaju razlikuju od regiona do regiona. Ona govori kako se porodice pripremaju i slave Božić u moskovskoj oblasti.
– Dan uoči Božića se mesi hleb koji je sinomim za česnicu i zove se karabaj. Ovaj hleb se inače pravi i za svadbe, useljenja i druga slavlja. Uoči Božića je sačeljnik i on se dočekuje večerom, a najvažnije je sočivo, koje se pravi od 6 vrsta žitarica – kaže Olga Bogićević i dodaje:
– Božićna trpeza je bogata i raznovrsna, a tradicija je da na stolu bude dvanaest jela u čast 12 apostola. Božićni hlebovi se prave od kvasnog testa i ukrašavaju po želji domaćice. Rusi ne stavljaju novčić, pasulj ili kukuruz u hleb za Božić. Ne okreću ga i ne lome kao u Srbiji, ali se svakom članu porodice iseče po parče.
Za Božić se u podmoskovlju pravi holodnjec, ili meso u želeu.
– Jelo je slično pihtijama u Srbiji. To je obavezno. Ispod stoljnjaka se stavlja slama. Naravno, mesi se mnogo kolača. To su uglavnom medenjaci u obliku životinja i oni se dele deci, kao čuvarkuće. Ukrašavaju se, pa izgledaju kao novogodišnje čestitke. Za medenjake postoji i poseban recept, jer se u osnovno testo stavljaju džem i karamel, kao i uobičajeni začini od kojih oni predivno mirišu – kaže Ogla.
Kuća se pre Božića detaljno čisti i na dan najradosnijeg hrišćanskog praznika porodica se okuplja, dočekuju se ili se odlazi u goste.
– Okupljanje porodice je najvažnije. Pre božićnog ručka odlazi se na liturgiju, a potom počinje ručak uz darivanje, dobročinstvo, smeh i radost. Vrata doma su otvorena za pozvane i nepozvane. Ceo dan protekne u dobrom raspoloženju uz pozdrav „s roždestvom“- dodaje ova Ruskinja koja se pre deset godina preselila iz Moskve u Kragujevac i aktivna je članica u udruženju Srpsko-ruskog prijateljstva.
Posle Božića u Rusiji slede najveseliji dani u godini i taj period nazivaju svjatki. Traju do Bogojavljenja, 19. januara kada se deca maskiraju i obilaze kuće, čiji ih domaćini daruju poslasticama ili novcem.
Tekst i foto: Biljana Nenković
