Možda kod nas nije uobičajeno, ali svakako ste čuli za ove voćne sorte. Zauzimaju malo prostora i uvek ih je moguće ugurati – posaditi negde. Odužiće vam se prelepim cvetovima i ukusnim plodovima.
Tayberry je međuvrsni hibrid sorte kupine „aurora“ i crvene maline. Mraz je redak problem jer ovo voće cveta kasno u sezoni. Samooplodna je vrsta. Plodovi su krupni i dugački konusnog oblika. Težina ploda varira od 5 do 5,5 g tokom sušnih godina i od 7 do 11 g tokom vlažnih godina. Uobičajeno je 5 do 7 plodova u grupama. Plodovi su obično tamnocrvene ili ljubičasto-crvene boje, a tamnoljubičasti kad su prezreli.
Plodovi su srednje tvrdi, blago sjajni. Sočnog su i aromatičnog ukusa. Plodovi se mogu jesti sveži, smrznuti ili prerađivati u džemove i druge proizvode. Berba je višestruka, a početak berbe može se očekivati početkom jula i može trajati do kraja leta. Berba se ne može mehanizovati, jer se stabljika teško odvaja od ploda, a plod je mekan kad sazri, pa stoga nije postao komercijalno gajeno voće. To je bujno voće koje, dok je mlado, ima širok habitus rasta, a kasnije poluuspravno. Tayberry se može uzgajati bez potpore za izdanke, ali ipak se preporučuje da se koristi za postizanje bolje ventilacije (manje bolesti) i boljeg osvetljenja, a najpraktičnije je uzgajati ga na žici. Postoji više sorti, a više se cene one koje su bez bodlji. Kao i mnogi hibridi i Tayberry ima dobru otpornost na bolesti.
Josta je međuvrstan mešavina crne ribizle i ogrozda. Ime je dobio po početnim slovima dve nemačke reči – johannisbeere (crna ribizla) i stachelbeere (ogrozd). Josta počinje sa vegetacijom rano u proleće, pa se preporučuje sadnja na jesen. Cveta sredinom proleća. Iako se josta smatra samooplodnom vrstom, uzgajivači su nailazili na probleme sa lošim zametanjem plodova. Zbog toga se za komercijalno gajenje preporučuje sadnja sorti „jostine“ („jostagranda“) i „jogranda“ („jostaki“) skupa. Obično u grupi rastu 2-3 ploda. Plodovi su obično srednje do tamnoljubičaste boje i blagog ukusa, bez karakterističnog jakog ukusa ribizle.
Ukus je između ogrozda i crne ribizle. Ukus ogrozda dominira ako plod nije zreo, a ukus crne ribizle razvija se sa dozrijevanjem ploda. Plod je češći u plodovima josta nego u ogrozdu ili crnoj ribizli. Kao i kod tayberrya, komercijalna proizvodnja nije zaživela jer berba plodova nije mogla da se mehanizuje. Plodovi su bogati vitaminom C. Plodovi mogu početi da se beru u julu. Kroz kasno leto zreli plodovi mogu dugo visiti na drvetu u dobrom stanju, ali uvek postoji opasnost od ptica kojima su plodovi ovog voća omiljena poslastica. Svaki grm može dati oko 5 kg ploda. Priroda obično zakaže kad su leta prevruća. Otporan je na mnoge bolesti na koje su podložne druge vrste Ribes, ali mu određene štetočine mogu naštetiti. Bujna je vrsta i prilično se širi u širini. Može narasti do 2 – 2,5 m. Nema bodlji. Koren je plitak i ne takmiči se dobro sa korovom, pa se suzbijanje korova mora sprovoditi pravilno i redovno, posebno nakon sadnje.
Lambert crvena je dekorativna i potrošna sorta lombardijske leske (Corylus maxima). Karakterišu ga atraktivni ovalni crveni listovi, zbog čega se najčešće gaji. U cvasti se okupljaju 1-7 plodova, a retko 10. Ljuska je gotovo dvostruko duža od ploda, a na vrhu je sužena i pilatizovana, tako da zreli plodovi ne ispadaju iz ljuske. Školjka je srednje tvrdoće, sa prelepom prugastom površinom. Plod je sitan (oko 1,36 g), duguljasto ovalno-okruglog oblika. Prosečna težina jezgra je 0,66 g. Koža jezgra je crvena. Plodovi sazrevaju početkom septembra.
Redakcija Dobro jutro
