Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija -FAO objavila je Studiju o malim i porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji s’ preporukama za njihovo jačanje, ocenjujući da su porodične farme okosnica srpske poljoprivrede, prenosi RTV.
U istraživanju FAO koje je sprovedeno zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, bogata obradiva zemlja, povoljni prirodni uslovi i kontinuitet porodičnih poljoprivrednih gazdinstava znači da srpska poljoprivreda igra značajnu ulogu u ekonomiji zemlje u poređenju sa susednim ili zemljama Evropske unije. Ipak, mali poljoprivrednici i porodična gazdinstva, okosnica njene poljoprivrede, suočavaju se sa nekoliko izazova i ograničenja, zbog čega su potrebne dodatne mere za njihov dalji razvoj, inkluzivan rast, poboljšanje života na selu i smanjenje siromaštva na selu.
-U Srbiji su, uprkos važnosti malih farmi i njihovom doprinosu sigurnosti hrane i ruralne zajednice, one u velikoj meri ostale izvan fokusa naučne zajednice i kreatora politika. „Nedostaje“ i zvanična zakonska definicija malih poljoprivrednika i porodičnih gazdinstava i to treba obezbediti, kaže Morten Hartvigsen, menadžer regionalne inicijative FAO-a.
U poslednjih deset godina poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo u proseku su učestvovali sa 9,2 odsto u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti i zapošljavali 21 odsto radne snage. Ovaj sektor pretežno karakteriše visoka volatilnost stopa rasta usled čestih ekstremnih vremenskih dešavanja, kao što su suša i poplave. Profil rukovodilaca poljoprivrednih gazdinstava, u smislu prosečne starosti, obrazovanja i aktivnosti – naročito ako su žene – ne doprinosi stalnom razvoju sektora. Stoga FAO preporučuje povećanje dostupnosti i kapaciteta za inoviranje i nove mehanizme za pomoć prenos resursa na mlađe generacije farmerima koji se povlače iz poljoprivrede.
Studija je pokazala da su trgovina i učešće na tržištu još jedno područje koje ima potencijal za poboljšanje. Mada većina poljoprivrednika aktivno učestvuje na tržištu agroprehrambenih proizvoda, oni uglavnom prodaju sirove, neobrađene proizvode preko neformalnih kanala, kao što su direktna prodaja, spot tržišta ili barter razmena bartera.
-Njihovo integrisanje u agroprehrambeni lanac snabdevanja ometa uglavnom inkopatibilnost sa bezbednosnim i higijenskim standardima za hranu, nedostatak sledljivosti i tržišne infrastrukture, visoki troškovi poslovanja i manjak radne snage, navodi kao glavne probleme profesorka Natalija Bogdanov, sa Univerziteta u Beogradu.
Modernizacija i tehnološki razvoj, ulaganja u tržište i veleprodajne centre, uspostavljanje partnerstva i koordinacija samo su neki elementi koji bi ovde mogli da pomognu, posebno imajući u vidu mogućnost ulaska Srbije u Evropsku uniju i njenu zonu slobodne trgovine u budućnosti. Formalizacija poljoprivrednog rada i stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja, posebno za žene i mlade, može dodatno da poveća konkurentnost i razvoj seoskih područja, zaključuje se u studiji FAO.
