Ishrana gusaka treba da bude uravnotežena kako bi se osigurali optimalni uslovi za njihov rast i zdravlje, ali i za proizvodnju jaja, čija sezona počinje u februaru, a završava se u aprilu. Oko 80 odsto obroka za guske čine trava i zelena masa, a ostatak su žitarice. Kako izgleda kvalitetan obrok za guske, govori Violeta Petrović Luković, savetodavac za stočarstvo iz Kragujevca.
– Za ishranu gusaka mogu da se koriste listovi kupusa, karfiola, zelja, koprive, zelene salate, ali da bi ishrana bila izbalansirana jednom dnevno im je potreban obrok od zrnevlja. Proteini su ključni u ishrani. Obrok za odrasle guske treba da sadrži od 14 do16 procenata proteina, a za mlade i do 20 odsto. Ugljeni hidrati i masti su, takođe, važni kao izvor energije i oni se nalaze u zrnima žitarica – kaže Violeta Petrović Luković i daje primer obroka za odrasle guske od zrnevlja:
Proteinski obrok:
- 60% kukuruz,
- 20% pšenica,
- 10% sojina sačma,
- 5% suncokretova sačma,
- 5% minerali i vitamini.
Obrok sa ugljenim hidratima:
- 50% kukuruz,
- 25% pšenica,
- 15% ječam,
- 5% sojina sačma,
- 5% vitamini i minerali
– Masti su važan izvor energije, ali se dodaju u manjim količinama. To su biljna ulja, sojino ili suncokretovo, i to 5 odsto od ukupne smese. Vitamini i minerali se dodaju u obliku mineralnih i vitaminiziranih premiksa i treba da čine, takođe, 5 odsto pripremljene smese. Kod gusaka koje se koriste za proizvodnju mesa, ishrana se može prilagoditi kako bi se postigao brži rast, dok kod gusaka koje se koriste za proizvodnju jaja ishrana može biti usmerena ka poboljšanju kvaliteta jaja i zdravlja ptica – dodaje Petrović Luković.
Guske spadaju u grupu pašnih životinja, čija se ishrana u toku leta zasniva na paši, ali je u tom godišnjem dobu neophodno im obezbediti smesu koncentrata na bazi žitarica. Koliko će biti obiman taj obrok zavisi od kvaliteta i količine ispaše. Trava za pašu sastoji se nežnih, slatkih trava i leguminoza, maksimalne visine 7 do10 centimetara.
– U vreme sezonskog nošenja jaja, od februara do aprila, guskama treba obezbediti veće količine koncentrata. Dnevna doza je od 100 do 150 grama. Ukoliko se radi o mladim jedinkama, u toku prvih 60 dana života guščići intenzivno rastu i u prve 3 nedelje treba koristiti smeše koncentrata sa oko 18% sirovih proteina. U toku dana treba ih hraniti 5 do 6 puta. Ako je hrana brašnasta, treba je pokvasiti. Preporuka je da im se daje kaša od ovsenog i ječmenog brašna, jaja, sira, mekinja i usitnjene sveže trave. Poželjno je hranu obogaćivati i hranivima životinjskog porekla, kao što je koštano brašno, uz dodavanje krede i usitnjene ljuske jajeta – kaže savetodavac Violeta Petrović Luković.
U ishrani gusaka mogu da se koriste i detelina, pirevina, maslačak, različite mahunarke, otpaci povrća i ribe, lisno i četinarsko drveće, kuvani krompir i druge gomoljaste biljke, kao i popareno seno. Guske uvek treba da imaju dovoljne količine čiste i sveže vode.
Tekst i foto: Biljana Nenković
