Za podizanje savremenog zasada jabuke, borovnice ili nekog drugog voća treba uložiti po nekoliko desetina hiljada evra po hektaru tokom nekoliko godina, bez prihoda do plodonošenja i uz veliko znanje, što je nedostupno „malim“ voćarima. Naravno, ukoliko ne nađu investitore. A, baš takvu mogućnost pruža beogradska firma „Treesury“. Inovativna platforma ove firme na potpuno transparentan način nudi praćenje celog procesa kolektivnog investiranja u poljoprivredi.
Drugim rečima, omogućuje se svakome ko ima makar 100 evra da uloži u digitalni token. Ovom digitalnom hartijom od vrednosti investitor se garantovano vezuje za prihod sa jednog prosečnog stabla, na primer, lešnika na savremenoj plantaži tokom 40 godina optimalnog plodonošenja, bez sopstvenog radnog učešća. To je aktuelni projekat koji „Treesury“ nudi manjim i većim investitorima. Prodajom tokena ulagači mogu i da izađu iz ovog posla, kad god to požele.
Najsavremenija tehnologija, najkvalitetniji olodovi
Velika plantaža od 100 hektra će se nalaziti u ataru Čoke u Banatu. Celokupnu odgovornost za kompletnu proizvodnju, preko održavanja voćnjaka, ubiranja plodova, do prodaje industrijskim kupcima i multinacionalnim kompanijama, potpuno transparentno, preuzima beogradska firma „Treesury“, koja će svoju proizvodnju temeljiti na tehnologijama Instituta BioSens u Novom Sadu.
– Projektom je predviđeno da bude korišćena najsavremenija tehnika i tehnologija u proizvodnji lešnika – kaže dr Oskar Marko, pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Instituta BioSens.
– Koristićemo platformu „AgroSens“, koja sadrži najsavremeniju tehniku i tehnologiju. Biće uključene aplikacije podataka dobijenih sa satelita, preko senzora, analitikom velikih podataka, kao i upotrebom veštačke inteligencije i robota, čime ćemo pratiti i optimalizovati celokupnu proizvodnju. Dobijaće se kvalitetni i zdravi plodovi, kompletno nastali radom vrhunskih profesionalaca.
Isplativije od dugoročne štednje u bankama
BioSens tako i obučava algoritmove veštačke inteligencije, koji će se koristiti za optimalizaciju proizvodnje, đubrenja, navodnjavanja, primenu pesticida, razvoj robota, dronova i drugih segmenata za unapređenje tehnologije i ubrzanja razvoja regenerativne poljoprivrede i industrije u Srbiji. Svoju tehnologiju moći će da prenosi i na druge plantaže prilikom pokretanja novih programa u podizanju i proširenju višegodišnjih zasada voća, vinograda i u povrtarstvu, odnosno kod kojih je teško doći do investitora.
Povrat investicije biće u skladu sa prirodom lešnika. Naime, stabla ovog voća prorode u trećoj-četvrtoj godini, do kada nema ni prihoda. Potom sledi postepeno povećanje roda i otplate ulaganja.
Nakon sedme-osme godine, kada pristiže pun rod, pa sve do isteka optimalnog veka zasada od 40 godina, profit se deli 50:50 odsto. Smatra se da će godišnji povrat biti 12 do 15 procenata, čime nastaju znatno povoljniji efekti ulaganja nego prilikom dugoročnog oročavanja kod poslovnih banaka ili kupovine nekretnina.
Piše: Branko Krstin
