Pomalo zaboravljena mahuna
U našim krajevima bob (Vicia faba) se nekada gajio na njivama kao kvalitetna hrana za stoku, ali i za ljudsku ishranu. Danas je po malo zaboravljen, iako mu hranljiva svojstva nisu izmenjena, a češće se sreće kao biljka za zelenišno đubrivo. Poslednjih godina kod nas se počeo više gajiti samo kao povrće na okućnici i u malim baštama. Najviše mu prijaju zemljišta posle okopavina, a on je dobra pretkultura za gotovo svo povrće.
To je jednogodišnja biljka razgranatog korena. Ima zeljastu i šuplju stabljiku visine 60 do 80 cm. Cvetovi su bele boje sa crnim šarama, a posle cvetanja razvijaju se mesnate debele mahune, koje rastu postepeno. Kada narastu do konačne veličine, duge su oko 30 cm i mogu imati 4 do 8 zrna. Semenke su izrazito velike, a beru se dok su još zelene i one, i mahune.
Seje se od kraja februara do aprila
Na istu površinu ne treba ga sejati najmanje tri godine. Bob je dobra pretkultura za letnje i jesenje povrće, jer posle berbe mahuna rano oslobađa leju, a ostavlja veliku organsku masu koja se zaorana brzo razgradi. Osnovnu obradu treba obaviti u jesen na dubinu 25 do 30 cm, a predsetvenu pripremu što ranije u proleće čim se stvore uslovi za ulazak u parcelu. Ovo povrće ima veće zahteve za svim đubrivima, posebno azotnim, po čemu se razlikuje od drugih mahunarki. Preporučuje se đubrenje s 20 do 30 kg/ha azota. Fosfor je potreban, osim za biljku, i za razvoj kvržišnih bakterija. U zavisnosti od zaliha u zemljištu, dodaje se 60 do 100 kg/ha fosfora i približno toliko kalijuma.
Na zemljištu slabijih fizičkih osobina povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom. Azot se unosi predsetveno, kako bi se ubrzao rast biljke i formiranje kvržica. Kad se bob proizvodi za zrno, ima veće potrebe za fosforom i kalijumom. Najveći deo đubriva se unosi u osnovnoj obradi, dok se manji deo dodaje pred setvu. Dobro podnosi niske temperature pa se seje rano u proleće, kad ima dosta vlage u zemljištu što mu odgovara. Pošto su biljke robusne, seju se na većem razmaku i između redova i u redu, a semenke se polažu na dubinu 5 do 8 cm. Neizbežna mera nege je češće okopavanje, jer mu smetaju korovi.
Ova biljka ne podnosi visoke temperature. Optimalna temperatura za klijanje je 5 do 6 stepeni, najviša na kojoj može vegetirati je 20, a minimalna – 6 Celzijusovih stepeni. Do početka cvetanja, ima skromne zahteve za vodom, ali od precvetavanja dobro snabdevanje vodom bitno je za prinos mahuna i zrna. Bob ima dubok koren i može koristiti vodu i iz dubljih slojeva. Za njega su najprikladnija srednje teška zemljišta, propusna, pH vrednosti 7 do 8. Otporniji je na zaslanjenost od graška i pasulja.
Za čuvanje vlage i kontrolu korova korisna je višekratna međuredna obrada. U kontinentalnom području bob se može sejati od kraja februara do početka aprila. Seje se na dubinu od 5 do 8 cm, u zavisnosti od krupnoće semena.
Dopamin za spavanje, učenje i dobro raspoloženje
U ljudskoj ishrani koriste se mlade mahune i zrna, i zbog toga se bere višekratno.
Sadrži mnogo vitamina B-grupe, fosfora i gvožđa. Od stabljike mogu se dobiti vlakna, a spaljene ostavljaju dosta kalijuma i kvalitetno su kalijumovo đubrivo. Semenke sadrže materije koje se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti kao i supstance zbog kojih ga smatraju alternativom viagri. Ponegde se konzumira i sirov, ali ne treba preterati s tim, jer može izazvati opstipaciju i simptome slične žutici.
Legenda kaže da zrno boba donosi sreću, pa se veruje da će onaj ko ga uvek nosi sa sobom uživati u blagodatima života.
Piše: Svetlana Mujanović
