POVRTARI U RALJAMA KLIMATSKIH PROMENA
Čitav protekli vek iskustva kazuje da je 70 godina bilo sa ekstremno visokim temperaturama, a samo 30 povoljnih za proizvodnju povrća. Prošla godina, na primer, bila je izuzetno teška za povrtare, posebno za proizvođače krompira. Nedostatak padavina imali smo već na početku vegetacije, a onda su nastale dugotrajne vrućine. Prosečna temperatura prelazila je 30 stepeni u hladu, na dva metra visine od tla. Na suncu je bilo oko 40, a na površini zemljišta čak 50 stepeni.
Kakva će biti situacija u narednoj sezoni, vrlo je nezahvalno prognozirati, čak i uz korišćenje najsavremenijih meteoroloških dostignuća. Ljudski je nadati se povoljnim uslovima, ali i znati šta, kada i kako učiniti da se nevolje spreče ili saniraju unapred na najjeftiniji način. Posebno je to bitno kod krompira, čija je cena koštanja u proizvodnji izuzetno visoka.
U proizvodnji krompira postoji i čitav niz kritičnih tačaka, počev od kvalitetnog sadnog materijala, klime, zemljišnih uslova, nivoa agrotehnike, sorte i njenih genetskih potencijala, sprovođenja redovnih mera nege, vađenja i drugo, istakao je novosadski profesor dr Žarko Ilin.
Korišćenje sopstvenog sadnog materijala nije preporučljivo, jer dobijeni rod nije za preradu zbog prirodne degeneracije krtole, prisustva bolesti i insekata kao vektora prenosilaca virusa i drugih oboljenja. Zato profesionalni proizvođači krompira koriste, uglavnom, kvalitetno sortno seme za posebne namene budućeg roda. Nevolja je što je sortno seme izuzetno skupo. Lane smo za uvoz preko 30.000 tona platili 3,5 miliona evra, jer ga mi ne proizvodimo dovoljno. Sa bezvirusnim sadnim materijalom se izbegavaju uvijanje listova, nekroze i mozaik lista, kojima se zaustavlja i blokira proces fotosinteze, otežava prenos asimilativa u stolone i krtole.
Veoma je bitan izbor zemljišta za proizvodnju. Krompir zahteva laka, srednje laka, do srednje teških zemljišta. Ne podnosi teška, zbijena zemljišta, poput ritske crnice. Bitan je jako dobar odnos vodnog i vazdušnog režima, što zavisi od nivoa korišćenja tehnologije, sadržaja minerala gline, humusa i drugih činilaca. Osnovna obrada zemljišta mora da počne, najkasnije u novembru, kako bi se omogućili procesi za stvaranje optimalne biološke aktivnosti i mikrobiološke zrelosti zemljišta. Kad god je to moguće, bar svake treće-četvrte godine, valja primeniti razrivanje, kako bi se otvorio prostor od oko 15 santimetra ispod plužnog đona, koji je na 27 do 33 santimetra, da bi mogla da otekne suvišna voda ili da kapilarnim usponom dođe do korenovog sistema. Važno je da se time postigne oko 40 odsto poljskog vodnog kapaciteta.
Šta odgovara krompiru, i koji su problemi u plasmanu, možete pročitati u nastavku teksta ukoliko se pretplatite na e-izdanje revije Dobro jutro.
