Ako je bašta mala i nema mesta za visoke biljke, nesvakidašnji utisak stvoriće i samo jedan šarenolisni japanski dren. Vrtlari ga nazivaju “baštenski dragulj” i smatraju da mu treba dodeliti centralno mesto u bašti, jer njegove, skoro horizontalne bočne grane, bogate šarenim listićima, podsećaju na paperje ili paučinu. To nam je potvrdila i Milena Radulović, dipl. inž. hortikulture iz Beograda. Od niskih pokrivača tla do impozantnog žbunja, u rodu drena ima pedesetak vrsta. Najpoznatiji su oni koji se sade u mešovitim živim ogradama, ali i oni za pojedinačnu sadnju. Dovoljan je samo jedan, pa će vrt biti lepši, atraktivniji.
Prilikom sadnje treba voditi računa o pravom izboru staništa. Dren voli slabo kiselo zemljište, bogato humusom. Ako zemljište nije odgovarajućeg kvaliteta, u rupu za sadnju treba dodati džak zemlje za rododendrone. Tada će božansveni spektar boja i u senci još više doći do izražaja.
Višegodišnjim uzgajivačkim radom nastao je novitet venus (Cornus kousa), zvezda među drenovima, koji je otporan na bolesti i štetočine. Da bi se njegov bujni rast držao pod kontrolom, redovno ga treba orezivati, a zbog širine koju dostiže, prilikom sadnje valja mu ostaviti dovoljno mesta.
Međutim, ako je vrt nešto veći, nezaobilazan detalj treba da bude zlatni dren, zelenožutih grana. U proleće, obično u maju, pojavljuju se beli cvetovi, a grane tada poprimaju intenzivnu crvenu boju. Odlično podnosi orezivanje, gradske uslove i niske temperature. Pošto dostiže visinu i širinu do tri metra, uz njega se može kombinovati drveće tamnih krošnji poput sibirskog drena, ili likvidambara, pa kad dođe jesen u vrtu nastane prava eksplozija boja. Inače, likvidambar je drvo koje menja boju listova. U proleće su sjajno zeleni, dok u jesen, odnosno od septembra, imaju sve moguće nijanse boja, od žute i narandžaste, do bordo i ljubičaste, da bi na kraju postali tamni, skoro crni. Takav spektar boja retko se može videti, a njegovo šarenilo će uneti vedrinu u svaki vrt.
D. Radivojac
Dobro jutro 537 – Januar 2017.
