Zbog uticaja klimatskih promena svedoci smo češće pojave suše, koja je u poljoprivredi veoma štetna, a javlja se u različitim periodima godine. Svaka biljna kultura ima različite potrebe za vlagom u zemljištu, postoje i određene faze u kojima su kulture najosetljivije na nedostatak vlage. Suša utiče na pravilan rast i razvoj biljaka, bitno utiče i na prinos, dok u ekstremnim uslovima može i potpuno da ga uništi.
Prolećna suša, koja se poslednjih godina često nastavlja nakon zimske suše, može da ima ozbiljan uticaj na proizvodnju strnih žita i krmnog bilja. Jesenja suša bitno utiče na duboku obradu zemljišta i loša je za nicanje strnih žita. Zima sa nedostatkom padavina i sa nedovoljnom količinom snežnog pokrivača utiče na sorte koje su manje otporne na mrazeve i mogu dovesti do oštećenja. I u narednom periodu zbog sve jačeg uticaja klimatskih promena mogu se očekivati dugi periodi sa sve manje padavina. Kod drugih biljnih kultura koje se sade na otvorenom uticaj suše zavisi i od meteoroloških uslova, stanja vlažnosti zemljišta kao i faze razvoja biljaka.
Kod graška u vreme nicanja usev se zaliva sa manjom količinom vode zbog stvaranja pokorice, pa su često rezerve zimske vlage dovoljne za nicanje, a najosetljivija faza na nedostatak vlage je faza cvetanja. Jari i beli luk u toku vegetacije trebaju imati dovoljno vlage inače će glavice ostati sitne, a ukoliko ima previše vlage može nastati trulež i propadanje čenova.
Tekst: A.Z. PSSS Kosovska Mitrovica
