POUKE TEŠKE VOĆARSKE GODINE
U zasadima većine voćnih vrsta u Srbiju ostvaren je minule sezone 2024. podbačaj u odnosu na prinose iz prethodnih godina. Veoma niske temperature u toku zimskog perioda, rani prolećni mrazevi, slabo oprašivanje i oplodnja nekih voćnih vrsta, mala količina padavina, naročito u julu i avgustu, jaki olujni vetrovi i pojava štetočina, naročito grinja, doveli su smanjenja prinosa i kvaliteta plodova.
Na niske zimske temperature posebno su osetljive neke od koštičavih (breskva i kajsija) i jagodastih voćnih vrsta (kupina), ali 2024. godine velike štete su zabeležene i kod jabuke i kruške u Šumadijskom regionu, Zapadnoj Srbiji i Subotičko-horgoškom regionu.
Kasni prolećni mrazevi u Srbiji prouzrokuju velike štete kod većine voćnih vrsta. Velike promene u prinosima iz godine u godinu nastaju usled izmrzavnja cvetova i tek zametnutih plodića, pogotovu kod breskve, kajsije i šljive. Međutim, u 2024. godini bilo je značajnijih izmrzavanja i kod trešnje i kruške. Iako pokazuje veću otpornost na prolećne mrazeve, izmrzavanje je zapaženo i kod jabuke, u najvećem procentu kod sorte zlatni delišes, klon B koji se nalazio u fazi precvetavanja. Najveće štete su bile u južnoj, jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji gde je došlo i do izmrzavanja generativnih pupoljaka, čak i kod jabuke koja kasnije cveta u odnosu na većinu voćnih vrsta. U Vojvodini je najveću osetljivost pokazala trešnja, ali je bilo i izmrzavanja kajsije i breskve, naročito u ravničarskim delovima, dok je u južnim, jugoistočnim i zapadnim delovima Srbije najveći procenat izmrzavanja konstatovan kod kajsije, breskve, trešnje, šljive i maline, a u okolini Ivanjice i Arilja, i kod jabuke.
Grinje, suša i grad na istom poslu
Pored meteoroloških uslova, primećeni su problemi u zaštiti od većih prouzrokovača bolesti i štetočina, ali i problemi kod hemijskog proređivanja cvetova i plodića. U 2024. godini velike štete su izazvale grinje, ali i pojava crvljivosti kod jabuke.
Mala količina padavina u julu i avgustu mesecu, pogotovu tamo gde nije bilo sistema za navodnjavanje, uticala je na masu i kvalitet plodova. Dolazilo je do masovnijeg opadanja plodova, pogotovu kod nekih sorti jabuke i kruške. Pošto se u to vreme obrazuju pupoljci za narednu godinu, ova suša indirektno će se odraziti i na rod u ovoj godini.
U poslednjih deset godina zabeležene su velike štete i od grada. Učestalost grada može biti ograničavajući faktor za voćarsku proizvodnju, a štete su direktne i indirektne. Grad direktno oštećuje grane, mladare, listove i plodove. Zbog oštećenja listova i grana, dolazi do slabijeg formiranja rodnih pupoljaka za sledeću godinu, što indirektno utiče na smanjenje rodnosti. Pored toga, povrede na kori mogu predstavljati mesta za prodor prouzrokovača gljivičnih i bakterijskih oboljenja. Povrede od grada su posebno opasne kod koštičavih voćnih vrsta, gde grane sporo i nepotpuno zarastaju te dolazi do pojave smolotočine i do prenošenja nekroze na samo drvo. Jedini siguran način zaštite od grada je postavljanje protivgradnih mreža.
Štete od grada po regionima:
- Najveće štete nastale su u regionu Šumadije (oko 30% u proseku), gde su temperature kretale od -4°C do -5 °C, čak i do – 6 i – 7 °C .
- Velike štete su zabeležene i u regionu Zapadne Srbije, našem malinogorju (Ivanjica, Bajina Bašta) i Subotičko-horgoškom voćarskom rejonu, Južnom Banatu Beogradskom regionu.
- Većina voćnih vrsta koje su posađene u neodgovarajućim agroekološkim uslovima, dolinama-mrazištima su pretrpele velike štete.
- Zasadi voća na Fruškoj gori nisu pretrpeli oštećenja.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
