U drugoj polovini februara stručnjaci preporučuju prihranu pšenice, u zavisnosti od faze bokorenja. Pre toga poželjno je uraditi analizu zemljišta na hraniva. Kako je izjavio Kamenko Bratković, naučni saradnik Centra za strna žita i razvoj sela u Kragujevcu, sada je pravo vreme za prihranu useva, koji su u višim fazama bokorenja.
– Usevi su generalno u dobrom stanju i na poljima za sada nema znakova bolesti. Ratari treba da počnu sa prihranom tamo gde je bokorenje pšenice u višoj fazi. Ukoliko je usev u nižim fazama bokorenja može se još sačekati sa prihranom. Vreme i količinu prihrane ratari treba da odrede u zavisnosti od stanja na njivama – kaže Kamenko Bratković.
Vremenski uslovi prošle jeseni i ove zime su generalno odgovarali feno fazama poput bokorenja. Stručnjaci su zadovoljni stanjem useva pšenice u Šumadijskom okrugu. Prošle jeseni posejano preko 20.000 hektara hlebnog žita, a preko 80 odsto površina zasejano je u optimalnom roku, za razliku od ranijih godina kada je kasnila zbog suše.
Pšenica se zimi nalazi u fazi mirovanja, ali sa lepim vremenom se budi i počinje aktivno bokorenje. U toj fazi ona se prihranjuje azotnim đubrivima. Jedan, manji deo ovog hraniva pšenica dobija prilikom setve, oko jedne trećine. U februaru je važno da pšenica dobije ostatak prihrane.
– Ako ne bude padavina u narednom periodu, savetuju se agrohemijske analize, kako bi se stekao uvid o stanju hraniva u zemljištu zasejanih ovom ozimom kulturom – dodaje Bratković.
Ukoliko je zima obilovala kišom i snegom tada se u zemlji gubi azot zbog ispiranja. Manje padavina znači veću uštedu ratarima. Ko nije uradio analizu zemljišta može da je uradi i u drugoj polovini februara. Analiza će tačno pokazati šta nedostaje u zemlji za pravilan razvoj pšenice. Prihrana se može obaviti u dve faze, jedna sada, a druga za dve do tri nedelje.
Tekst i foto: Biljana Nenković
