Poljoprivredni proizvođači sa prihranom pšenice treba da počnu već od prve dekade marta i ovaj značajan prolećni posao obave na osnovu stanja useva, primenjenih agrotehničkih mera kao i vremenskih uslova. Zato je veoma bitno da ratari obiđu svoje njive i vide u kakvom su stanju usevi. Ukoliko primete da su oni bledi ili žuti, trebalo bi veoma brzo da primene mineralna đubriva jer je to verovatno posledica nedostatka hranljivih materija. To se često može videti na njivama zbog nedovoljno korišćenja stajnjaka.
Pre nego što pristupe procesu đubrenja, prema rečima Nade Lazović Đoković, svetodavca za ratarsto u vranjskoj PSSS, proizvođači treba da urade analizu zemljišta kako bi se tačno odredila količina azota u njemu analizom N min metodom. Na taj način će se dobiti tačna količina azota koje je potrebna, oblik azota kojim će se obaviti prihrana, kao i to da li primeniti celokupnu količinu ili podeliti na dva puta u fazi bokorenja i vlatanja.
– Zemljište u Pčinjskom okrugu je uglavnom kiselo, zbog čega se preporučuje upotreba KAN-a, jer on neće dovoditi do daljih zakišeljvanja parcela, a samim tim i degradacije zemljišta. Optimalna količina je od 200 do 250 kilogrma po hektaru – ističe Lazović Đoković.
Ako su usevi manje razvijeni ili gde su kisela zemljišta prihranu treba obaviti isključivo brže delujućim azotnim đubrivom tj. KAN-om. Količine čistoga azota u prvoj prihrani kreću se najčešće od 30 do 50 kg čistoga N-a/ha
– U početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna je visoka koncentracija nitrata u zemljištu. Nitratni oblik azota ne vezuje se u zemljištu, podložan je ispiranju, pa prihranjivanje dok je kapacitet akumulacije biljaka mali mora biti usklađeno sa uzrastom biljaka, fizičkim svojstvima zemljišta i klimatskim prilikama – savetuje Lazović Đoković i dodje da ukoliko potrebna količina azota za prihranu prelazi 60kg/ha potrebno ju je uraditi u dva navrata.
Ona ističe da se usevi ozimih stranih žita zasejani na vranjskom području nalaze u fazi bokorenja (BBCH 21 – 25). Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan obilazak useva i ukoliko se registruje brojnost aktivnih rupa od glodara iznad praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljksog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu) i primena nekog od registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka. Nakon primene mamaka rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja domaćih životinja, divljači i ptica.
Tekst i foto: Gordana Nastić
