Na pragu smo proleća. Kako sve buja i cveta, tako i naše kućne ljubimice. Mnoge saksije koje su prezimile u zatvorenom prostoru, jedva čekaju da “izađu” napolje a svi mi u proleće najviše uživamo u biljkama kao što su: dan i noć, lale, narcisi, razno žbunsko cveće, jorgovan, tamaris, kao i japanska dunja koja prva kreće sa cvetanjem.

– Sve sobne biljke više vole da budu na otvorenom nego u kući. Najviše uspevaju napolju, negde gde su zaštićene od direktne sunčeve svetlosti. Neke sezonske biljke koje smo čuvali u kući, tipa muškatle, mogu da se iznesu napolje već sa prvim prolećnim danima. Mogu da budu na zaštićenoj terasi – priča Dragana Đurđević iz rasadnika “Cvetak – zanovetak”.

“Carevi” citrusa jesu pomorandža i limun koji su jedva čekali lepše dana i “preseljenje” na otvoreno.

– Limun koji je odbacio liske preko zime, sada mu je pravo vreme da izbaci ponovo liske. Prestali su jači mrazevi, tako da ovo voće može da se prebaci na otvoreno mesto. Sa toplijim vremenom, ponovo raste i razvija se. Što se tiče pomorandži, one baš i ne uspevaju u našim uslovima. Limun, apsolutno uspeva kao i kumkvat (mali voćni citrusi), nar, patuljasta japanska jabuka kaki. Kivi preko zime ostaje napolju i raste kao vinova loza, pa čak i rađa. Imamo primere da kod nas pojedinci gaje banane, mada one zametnu plod, ali ne mogu da ga iznesu – otkriva sagovornika.

Mnogi se pitaju šta je najbolje za prehranu limuna…

– Najbolje je koristiti sporootapajuće đubrivo Osmokot, koje se ubacuje u zemlju. Može i da se doda nova zemlja a onda malo ubaci Osmokot i onda ide prehrana na petnaest dana. Tek kasnije kreće vegetacija. Što se tiče polivanja vodom treba pratiti zemlju. Ako je suva zaliti je, ali sve zavisi od toplote i kolika je temperatura napolju. Ako je toplije vreme do 20 stepeni Celzijusa, onda bukvalno treba zalivati na svaki drugi ili treći dan. Ako je oblačno i padne temperatura, onda se zemlja sporije suši.

Ukoliko slučajno zahladi, onda se limun mora zaštititi.

– Ove zime nisu bili baš jaki mrazevi do nekih -7 ili -8 stepeni Celzijusa. Limun to može da izdrži uz neku blagu zaštitu akrilom ili jutom, ali ako je veći minus, treba ga skloniti unutra.

Treba istaći da je neophodno dodati i đubrivo, odnosno supstrat.

– Najbolji je Osmokot koji je na granulice. Na jednu saksiju treba dodati 5 – 6 granulica. Ne mogu da kažem 100 grama jer je to puno za saksiju, ali ako neko gaji više biljaka, on može da kupi pola kilograma, pa da onda ubacuje naizmenično u saksije. Naravno može se dodavati i tečno đubrivo – naglašava Đurđevićka.

Tekst: Dijana Maksimović