Analiza zemljišta uz racionalnu primenu mineralnih đubriva je neophodna kako bi mogli da se očekuju stabilni i visoki prinosi. Osim što je jedan od preduslova za dobijanje podsticaja, analizom se dobija i tačna preporuka stručnjaka koje đubrivo, kada i u kojoj količini dodati zemljištu. Violeta Petrović Luković, savetodavac u PSSS Kragujevac, navodi da se uzorak mora uzeti sa tačno predviđene dubine i ona nije ista na voćare, povrtare i ratare.
Kontrolom zemljišta u akreditovanim laboratorijama, kakva je u PSSS Kragujevac, potvrđuje se prisustvo ili nedostatak hranljivih materija. Nakon analize poljoprivrednici od savetodavaca dobijaju preporuku za način, količinu i rokove đubrenja.
– Voćari moraju da urade agro-hemijske analize pre nego što podignu zasad, ako hoće da podnose zahteve za podsticaje. Za njih je obavezna analiza tla sa dve dubine. Prva je od 0 do 30 centimetara, a druga od 30 do 60. Ratari i povrtari donose uzorke uzete sa dubine od 0 do 30 centimetara. Poljoprivrednici najčešće greše kada samoinicijativno popravljaju zemljište pre analize. Na taj način utiču na plodnost tla i ugrožavaju prinose useva koje gaje. Naša agro-hemijska laboratorija u Kragujevcu je akreditovana i ovde će odmah dobiti i preporuke za poboljšanje zemljišta, što će u nekim slučajevima doprineti racionalnijoj upotrebi đubriva -kaže Violeta Petrović Luković.
Primera radi u okolini Topole gde se zemlja izuzetno đubri, na parcelama ima viška fosfora i kalijuma. Ukoliko se pretera, osim troška za đubrivo, zemljište postaje i toksično.
– Zbog toga treba doneti zemlju na analizu, kako bi se dobila tačna preporuka za biljnu kulturu koju domaćin želi da gaji na toj parceli. Dobija se preporuka kojom količinom mineralnih đubriva, hraniva ili stajnjaka treba pođubriti zemljište – kaže Luković i dodaje:
– Najveći problem zemlje u Šumadiji je, kako navode stručnjaci, nizak nivo humusa, nedostatak fosfora i velika kiselost, te su u tom slučaju potrebne i melijorativne mere, za popravljanje zemljišta.
– Sada se dešava situacija da imamo nedostatak humusa, jer sve manje stajskog đubriva. Humus u Šumadiji je sa 3,5 pao na 2,8. To znači da sada treba više upotrebljavati organska, odnosno prirodna mineralna đubriva i u tom pravcu treba razmišljati – kaže Violeta Petrović Luković.
Tekst i foto: Biljana Nenković
