U Srbiji je postavljen prvi uvezeni SPAG sistem. Protivgradni top došao je iz Španije u plantaže Slavka Popovića u Bačincima kod Šida. Vlasnik je želeo da svoje zasade jabuka obezbedi što je više moguće, kako mu se ne bi ponovila situacija od pre dve godine, kada je superćelijska oluja uništila protivgradne mreže i oštetila zasad.
– Površina ovog voćnjaka u Bačincima je 20 hektara. U krugu voćnjaka je uglavnom sve jabuka. Imamo zastupljenih par sorti: gala, greni smit, zlatni delišes i fudži. Od toga nam je pedeset posto površine sorta gala. To je prva letnja sorta i to nam odgovara, da se rasporedi i zbog radne snage i zbog poslova – rekao je za Dobro jutro, Zoran Matović diplomirani inžinjer poljoprivrede, direktor proizvodnje Plantaža Popović.
– Zasad je mlad jer smo pre dve godine u super oluji imali štetu. Kompletan voćnjak je pao, srušen je, popucali su stubovi. Bio je u protivgradnom sistemu i sve je sad kompletno menjano i stubovi, i mreže, i sajle, i žice – objasnio je Matović, naglasivši da su sadnice uspeli da podignu, ali da su morali da dodaju i nove.
– Sadnice nisu sve stradale, uspeli smo nekako da ih podignemo, jedno 40-50 posto sadnica je uspelo da se digne. Zapravo smo dopunili redove sa novim sadnicama. Taman se to vidi i u porastu. To je bio težak posao koji je trajao dva-tri meseca, svaki dan po pedeset i šezdeset radnika – posao težak i uglavnom se sve u voćnjaku obavlja ručno.
– Uglavnom se radi ručno, od rezidbe do berbe, jedino što je mehanizovano je košenje trave, tarupiranje granja i prskanje voća. Imamo i hladnjaču, a u planu je da se napravi još jedan deo. Jedino što sada ne možemo računati koliki će biti prinos, mlad je voćnjak, neujednačen, još se baziramo na oporavku voćnjaka. Otprilike dva vagona po hektaru – rekao je Zoran Matović, zadovoljan oprašivanjem i načinom na koji se oni u voćnjaku odnose prema pčelama i pčelarima u okolini.
– Gale imamo najviše, ona ima lepu obojenost i najtraženija je, iako moraš imati ostale sorte zbog oprašivanja koje je ove godine bilo dobro. Uneli smo nešto malo solitarnih pčela, ostalo je od pčela koje drže u okolini voćnjaka. Baziramo se na zaštiti koja je na granici dozvoljenih insekticida, a prskanje je noćno – pored minimalnog prskanja, u ovom voćnjaku su primenili i preparate protiv stresa i na taj način uspeli da ojačaju voće koje je uspešno prebrodilo mrazeve.
– Mraza je bilo, ali koristimo aminokiseline, preparate protiv stresa da bismo sprečili izmrzavanje i kako bi se biljke uspešno oporavile. Dodatnim postavljanjem protivgradnog topa i novih mreža želimo da osiguramo sto posto zasad od mogućeg grada – zaključio je direktor proizvodnje Plantaža Popović.
Tekst: R.D.J.
