Najkvalitetnija kamilica upotrebljava se za dobijanje eteričnih ulja. Lošije klase, sveže i otpad od dorade suve kamilice, upotrebljavaju se za sve ostale prerađevine. Jedna od njih je pripravak za zaštitu useva. Za ovu namenu najčešće se koristi kao čaj, mada može i kao čorba (uvarak), ili fermentisani ekstrakt. Razlika između ovih biljnih pripravaka je u njihovoj pripremi.
Čaj se spravlja od svežih (bolja varijanta) ili suvih delova biljke koji se preliju ključalom vodom i ostave da odstoje oko 20 minuta. Potom se procedi i ohladi i, u zavisnosti od vrste koja će se štititi, odmah koristi ili se razredi vodom, za šta je najpoželjnija kišnica ili odstajala bunarska voda. Uvarak (čorba) se priprema tako što se usitnjeni delovi biljke preliju hladnom vodom i ostave 24 časa. Posle toga čorba se kuva 15 do 30 minuta, ohladi se, procedi i koristi za tretiranje (prskanje), najčešće razređena. Fermentisani ekstrakt nastaje kada se sveži ili suvi biljni delovi preliju hladnom vodom i ostave napolju sve dok ne započne vrenje. Mora se tokom dana povremeno mešati, a fermentacija je završena kada biljni delovi padnu na dno posude, a tečnost izbistri. Ekstrakt se obavezno pre tretiranja biljaka razređuje vodom, najčešće je to odnos jedan deo ekstrakta i 10 (20, 50) delova vode.
Čaj od kamilice je poznata “kupka” za seme pred setvu, a kojem prete gljive i bakterije. Seme se ostavlja u čaju deset minuta i potom seje ili suši za kasniju upotrebu. Može se koristiti razređen, obično jedan deo čaja i pet delova odstajale vode, i takav koristiti u zaštićenom prostoru – plasteniku, stakleniku ili toplim lejama, za zalivanje zemljišta, pre i posle setve semena, i za zalivanje rasada i sadnica, sa podjednako dobrim rezultatima. Ovaj postupak je potrebno ponoviti više puta, a obično se zaliva jednom u toku nedelje. Čaj se može koristiti i u takozvanim hladnim lejama, kao i na otvorenom i to uglavnom u proizvodnji povrća i začinskog bilja. Ovo je jedna od jeftinijih varijanti dezinfekcije zemljišta, a pritom predstavlja ekološku metodu koja nije štetna za životnu sredinu.
Upotreba čaja od kamilice ne prestaje kada se seme poseje. Čim počne klijanje, treba mlade ponike zaštititi od poleganja rasada. Pokazalo se da je čaj od kamilice i tu veoma koristan, jer sprečava razvoj gljiva koje izazivaju poleganje rasada, a to su vrste iz roda Pythium, Fusarium, Sclerotinia, Phytophtora, Rhizoctonia… Zajedno sa maslačkom, kamilica štiti paradajz od fuzarijuma.
Piše: Svetlana Mujanović
