Uvažavan praznik širom Srbije su zavetne litije, slava mesta u kome živimo, a prvi koji sledi ove godine je 29. maja- Spasovdan. Ovaj svečarski običaj vuče korene iz predhrišćanskog perioda. Drugi najčešći praznik zavetnih litija su Trojice.
Litije su seoska slava. Praznuje se u čast sveca zaštitnika mesta. Pretpostavlja se da su se u prošlosti ljudi, suočeni sa prirodnom nepogodom ili nesrećom koja je zadesila selo, poput epidemije, pomora stoke, gladi ili poplava, obraćali svecima za pomoć. Istovremeno su se zavetovali, da ako usliši njihove molitve, praznovati njegov dan.
U selima povorke krstonoša obilaze polja i zapise. Za razliku od krsne slave, koje slave poreklo, zavetina je namenjena zajedničkoj molitvi za dobrobit ljudi i useva.
– Litije ili obetina je svečanost svih stanovnika jednog mesta, bez obzira na rodovsku ili porodičnu pripadnost. Običaji i tradicija upućuju da se zavetine proslavljaju kada je vreme toplije. Vernici se u molitvi sjedinjuju sa Bogom, a molitvom se štite zemlja, njive, žitelji, usevi. Celo selo kojim prolaze krstonoše je njihov hram pod otvorenim nebom – objasnio je svojevremeno počivši jeromonah manastira Vujan, Jovan Nikitović.
Kupola crkve simbolizuje duhovno Nebesko Carstvo Božije, a u litijama ikona duhovnog neba je nebeski svod. Za žitelje sela litije su istovremeno i značajan društveni događaj, prilika da predahnu i zastanu od poljskih radova, koji su u punom jeku. Svečari primaju goste ili zajednički proslavljaju praznik kod zapisa.
Sveto seosko stablo ili zapis je obično stari hrast u selu, a na pojedinima je uzeran krst. Kod njega počinje molitva za bogatom letinom, plodnom i zdravom stokom, i dobrim zdravljem. Povorka se kreće seoskim putevima na čelu sa krstonošom i barjacima. Ophod se završava kod glavnog zapisa ili crkve, odakle je i krenuo, i tu se lomi slavski kolač.
Posle Drugog svetskog rata proslavljanje seoske slave, naročito pored zapisa, u nekim selima je bilo zabranjeno, pa se ritual premeštao u crkvene i manastirske porte. Ipak, očuvano je kulturološko bogatstvo tog lepog običaja, koje pokazuje koliko je zajedništvo među ljudima važno.
Pretpostavlja se da su se poljoprivrednici nekada kolektivno molili pre radova u polju, kako bi godina bila rodna, da traže zaštitu od letnje suše ili nepogoda s neba. Vuk Stefanović Karadžić je zapisao da se zavetine uglavnom održavaju od Uskrsa do Petrovdana i da su skoro uvek u danima kad nije vreme posta.
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, ili Spasovdan, spada u pokretne praznike je četvrtkom 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova. Koliki su značaj Srbi pridavali ovom prazniku, vidi se i po tome, što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske sredenjevekovne države, Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349. godine.
Svete Trojice su praznik koji se smatra rođendanom Crkve Hristove i slave ga mnoga mesta u Srbiji. Proslavlja se tri dana, a crkve i kuće se ukrašavaju cvećem, zelenim grančicama i posipaju travom.
Tekst i foto: Biljana Nenković
