Optimalni rok za setvu futoškog kupusa u kontejnere je do 25. maja, a rasađivanje početkom jula. Dakako, najkvalitetniji kupus, već više od pet vekova, nastaje na zemljištu u ataru Futoga, a od 2008. godine ima i sertifikat o Zaštićenom geografskom poreklu dobijen od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Instituta za intelektualnu svojinu.
Sve analize pokazuju da originalni „futoški kupus“ ima tanke i široke listove svetlo zelene boje sa tankom nervaturom. Listovi sadrže izbalansiran sadržaj šećera, pored toga sadrže i 6-10 odsto suve materije, 4-10 odsto ugljenih hidrata, 1-2 odsto belančevina i 3-50 odsto C vitamina, pa je izuzetno povoljan za korišćenje posebno u zimskom periodu.
– Sve počinje hemijskom analizim zemljišta uoči jesenjeg dubokog oranja, kaže Miroljub Janković, iskusni proizvođač „futoškog kupusa“.
-Tada se njive, svake 2-3 godine, đubre konjskim, goveđim, ovčijim i kozijim stajnjakom, a ređe svinjskim, kojeg gotovo da nema na tržištu, u količinama od 30-35 t/h ili 20 tona po katastarskom jutru. Uzorane površine se ostavljaju do proleća da mraz učini svoje pri usitnjavanju strukture zemljišta. U drugoj polovini maja, originalno seme se seje u tople leje – kontejnere da bi, za oko 40 dana, biljke dostigle visinu od 10-20 santimetara i bile spremne za rasađivanje na ortvorenom prostoru od 12. do 20. jula. Bitno je da, kako povrtari u Futogu kažu, da biljke budu „okaljene“, da imaju dobro razvijen korenov sistem i da je rasad žilav, da se ne lomi pri rasađivanju. Praksa je da se, za uobičajenu masu budućih glavica od 2-2,5 kilograma, rasađuje oko 18.000 biljaka po KJ ili 30.000-35.000 po hektaru. Preporučljivo je rasađivanje na rastojanju u redu od 40, a između redova na 70 santimetara, radi lakšeg okopavanja, špartanja i mašinskog međurednog uništavanja korova. Kupus zahteva redovno zalivanje odmah posle rasađivanja. Svaka 3-4 dana potrebno je zalivanje biljaka sa 15-20 litara vode po kvadratnom metru. Prvo prihranjivanje azotnim đubrivom, koji povećava prinos, sledi oko 30 dana nakon rasađivanja, a drugo u zavisnosti od potreba biljaka. Sa unosom kalijumovih đubriva povećava se čvrstina glavice. Prve glavice tehnološki zrelog kupusa pristižu 135 dana nakon sadnje.
„Futoški kupus“ je izuzetno povoljan za organsku proizvodnju. Najbolje uspeva na dubokom, plodnom i strukturnom zemljištu, slabo kisele do neutralne reakcije (pri pH vredniosti 5,5-6,5). Bitno je da se zbog mogućeg prenosa vrlo štetnih bolesti, bar pet godina „futoški kupus“ ne seje nakon kupusa, kelja, karfiola, brokolija i drugih kupusnjača. Dobri predusevi su: cvekla, celer, krastavac, salata, paštrnak, krompir, grašak, lucerka, ječam, pšenica i druge biljne vrste.
Tekst: B. Krstin
