Od ukupnog obradivog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, površine pod organskom proizvodnjom zauzimaju svega 0,85 odsto. Ako se ima u vidu da su u te površine ubrojane i one parcele koje su u takozvanom prelaznom periodu konverzije i čiji proizvodi još uvek nisu organski i ne mogu dobiti propisani sertifikat Ministarstva poljoprivrede, onda se može zaključiti da je i procenat organskih prozvoda iz domaćih izvora veoma mali. Na rafovima u supermarketima, ili takozvanim bio i prodavnicama zdrave hrane, daleko je više uvezenih nego domaćih proizvoda sa zelenom nalepnicom i prepoznatljivim krugom.
Na panelu o proizvodnji organske hrane, održanom na 92. međunarodnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, generalna sekretarka „Serbia Organice“ Ivana Simić je rekla da su za veću proizvodnju organske hrane potrebni podsticaji države, ali da bi i trgovci morali mnogo više da podstiču njen razvoj. Najveći procenat organske proizvodnje kod nas je u voćarstvu (33,4 odsto), potom proizvodnji žitarica sa oko 30 odsto, dok je udeo ostale biljne proizvodnje daleko manji.
Da je za prelazak sa komercijalne na organsku proizvodnju potrebno strpljenje, pa i entuzijazam, potvrdio je Miloš Vukićević iz firme Trejdagro (Tradeagro), koja se već 16 godina porodično bavi organskom proizvodnjom. Počeli su saradnju s jednom firmom iz Španije i za zaštitu kultura koristili insekte umesto herbicida.
– Ne može se reći da je organska proizvodnja mnogo skuplja od komercijalne, jer ako se u prvoj godini proizvodnje koriste insekti i za te svrhe uloži 5000 evra, kasnije će trebati pet puta manje ulaganja – tvrdi Vukićević. Potrebnoje tri do četiri godine da se shvati značaj organske proizvodnje i organskih proizvoda.
Da kupci mogu biti pokretači organske proizvodnje potvrđuje i primer iz okoline Kraljeva, gde je inostrani kupac zatražio od tamošnje hladnjače da proizvede organsku malinu. Proizvodnja je usledila i zarada nije izostala.
Jovan Paunović, osnivač kompanije Trižeri (Treesury) objedinio je u svom radu stručnjake iz nekoliko oblasti i povezao modernu tehnologiju, finansije i poljoprivrednu industriju .
– Finansije su izazov svih izazova, zato naša firma pomaže i nudi siguran plasman proizvoda uglavnom na inostrane tržište. Nude se alati za planiranje i optimalizaciju proizvodnje, kao sistem „ključ u ruke“. To se potvrdilo i u proizvodnji lešnika. Iskustvo od 25 godina je pomoglo da proizvodnja bude znatno jeftinija, jer postoji tržište. Lešnici, pa i drugo koštunjavo voće, koriste se za konditorsku industriju, izvoz proteina i saradnju sa farmaceutskom industrijom – kaže Paunović.
Teksti slike: V. Savić
