Phaseolus coccineus nam je došao iz Srednje Amerike. Indija i Pakistan su veći proizvođači, a u Evropi veći ekonomski značaj ima u Engleskoj. Osetljiv je na niske temperature i brzo strada od slabog mraza. Za cvetanje i zametanje mahuna poželjna je temperatura od 13 do 15°C. Pri visokim temperaturama i suvom vazduhu odbacuje cvetove. Otporniji je na bolesti i vetar te je pogodan za uzgoj u brdskim područjima. Gaji se kao jednogodišnje povrće, a u toplijim krajevima to je višegodišnja biljka. Bujnijeg je rasta od pasulja mahunara te se seje na veći razmak: 1 do 1,5 m između redova i 60 cm unutar reda. Seje se kada prođe opasnost od prolećnog mraza, a berba je višekratna zbog postepenog sazrevanja pasulja. Mahune se beru 60 do 80 dana od nicanja i to dva puta nedeljno, jer kasnije dobijaju pergamentni sloj i niti, u našem narodu poznate kao „amovi“, na ivicama. Najviše se ceni mlado zrno koje je krupno kao kesten i atraktivne je boje. U SAD-u se zbog atraktivnih cvetova uzgaja kao dekorativna biljka u vrtovima. Osim mladih mahuna i zrna, konzumiraju se i cvetovi kao salata.

Piše: Svetlana Mujanović