ŠTETOČINE PARADAJZA
Do pre dvadesetak godina moljac paradajza (Tuta absoluta) bio je nepoznat našim baštovanima, a sada je postao jedna od najopasnijih štetočina ovog povrća od koje strepe mnogi povrtari, bez obzira da li biljke gaje u „baštama pod krovom“ ili na otvorenom polju. Napada sve nadzemne delove paradajza, a štete su ponekad i stoprocentne. Glavni domaćin mu je paradajz, ali ne zaobilazi ni krompir, patlidžan, papriku i korove iz porodice pomoćnica (Solanaceae).
U našim uslovima, ova sitna ali prilično „lukava“ štetočina u toku godine može da razvije i do 12 generacija. Snalazi se u svim uslovima, jer podjednako dobro prezime svi razvojni stadijumi – jaja, larve i odrasli. Odrasli su leptiri sivobraon boje, dugi do šest milimetara. Aktivni su noću, dok se danju skrivaju između listova i zbog toga se otkriju tek kada su štete vidljive.
Budnost, zaštita i – plodosmena
Jedna ženka položi i do 250 jaja, pretežno na naličje listova, ali i na ostale delove biljke. Čim se ispile, a to se dešava isključivo noću, žućkaste gusenice izjedaju epidermis i uvlače se u list. Dešava se da ih uveče nema, a ujutru su ih puni listovi. Živeći između naličja i lica lista, prave hodnike – mine, a ubušuju se i u stablo, vršne pupoljke, zelene i zrele plodove u kojima izgrizaju plitke galerije i takvi su podložniji napadu parazita.
Baštovani koji otkriju tutu, u zaštiti treba da budu uporni i da kombinuju agrotehničke, mehaničke, biološke i hemijske mere borbe. Valjalo bi da se njima priključe i svi ostali koji učestvuju u uvozu i prometu rasada i plodova za potrošnju. Često i neopaženo moljac može da se „prošvercuje“ u gajbicama uvezenih zrelih plodova i da kod nas nastavi nesmetano da se razvija. Na poljima je važna plodosmena s vrstama koje moljac ne napada. U plastenicima razmak između dva ciklusa proizvodnje paradajza ne bi smeo da bude kraći od šest-sedam nedelja. A između ciklusa detaljna dezinsekcija i objekta i zemljišta, sakupljanje svih biljnih ostataka i spaljivanje.
Mehaničke mere borbe podrazumevaju postavljanje insekt-mreža na otvore za ventilaciju, predulaze s dvostrukim vratima, zatvaranje svih otvora, uništavanje korova u, i oko objekta, odstranjivanje i spaljivanje svih listova s minama, a po potrebi i celih biljaka. Povrtari ne smeju da budu bolećivi i kada treba da unište biljku s plodovima.
Kako smanjiti broj oplođenih ženki
Kada se u svakoj klopci uhvate tri-četiri leptira nedeljno, treba početi „izlovljavanje“ mužjaka mamcima kako bi ženke ostale neoplođene i tako se sprečilo polaganje jaja.
U cilju masovnog izlovljavanja mužjaka, koriste se feromonske klopke ili posude s vodom, među baštovanima poznate kao „tutasan“. Mužjake privlači seksualni feromon koji se postavlja unutar ili iznad posude sa vodom.
Postavlja se 15 do 45 posuda po hektaru. Veća efikasnost ulova imaga je kada se posude postave neposredno iznad zemlje. Poželjno je da one budu dublje, s većom količinom vode. Zbog visokih temperatura i brzog isparavanja tečnosti, potrebno je dodati malo deterdženta za sudove, radi smanjenja površinskog napona vode, kako bi ulovljeni insekti padali na dno posude. Na ovaj način smanjuje se brojnost mužjaka i mnoge ženke ostaju neoplođene.
U svetu se primenjuju i biološke mere borbe – prirodni neprijatelji ove štetočine kao što su bakterije i virusi, ali ovo je prilično skupo. Hemijske mere suzbijanja su otežane, ali ne i neizvodljive. Zbog velikog broja generacija i brzog sticanja rezistentnosti (neosetljivosti i otpornosti) na često korišćene insekticide istog mehanizma i hemizma delovanja, proizvođači paradajza treba da se pridržavaju saveta poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi, posebno kada je u pitanju izbor insekticida. Nije dovoljno da se za naredno prskanje samo upotrebi preparat drugog trgovačkog imena. Potrebno je da je u njemu druga aktivna materija i da ima drugačiji mehanizam i hemizam delovanja, a obavezan je i okvašivač, supstanca koja će pomoći da se preparat što efikasnije „zalepi“ za biljku.
Feromonske klopke
Važna mera je praćenje štetočine – pažljiv pregled i protresanje listova danju, i praćenje i otkrivanje leptira paradajzovog moljca noću. Za to su najpouzdanije kombinovane feromonske klopke. Na otvorenom polju dovoljne su dve-tri po hektaru, a u plasteniku i manje. Postavljaju se jednu do dve nedelje pre rasađivanja paradajza.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
