Na plantažama borovnica širom Šumadije ovih dana počela je berba. Manji proizvođači se odlučuju na samostalnu prodaju putem lične dostave ili kombinuju sa preradom u sokove i džemove. Ivana Stojković – Desa, iz sela Nikšić kod Batočine, gaji na hektar ipo oko 4.000 biljaka na bankovima i prošle nedelje na njenom imanju počela je da bere prve plodove.
– Polovina borovnica u zasadu je u punom rodu. Aktivnom proizvodnjom se bavimo već pet godina i to kroz princip regenerativne poljoprivrede. Ranije smo najveći deo roda predavali hladnjačama. Ali zbog problema sa naplatom sada smo odlučili da pređemo na sistem maloprodaje. Početna cena borovnica je šest ipo evra. Kako se berba bude približavala kraju, cena će sigurno pasti. Dešavalo se da su odgajivači predavali i za mnogo nižu cenu. Ali nisam imala taj slučaj, jer naše borovnice stižu rano, na početku sezone. Berbu smo uvek završavali sa cenom koja nije išla ispod 3,5 evra – kaže Ivana Stojković.
Desine borovnice rastu i rađaju po principu regenerativne poljoprivrede. Ona objašnjava šta to znači:
– Zahvaljujući piljevini, tresetu i iglicama stvorili smo podlogu poput šumske zemlje i biljka iz nje crpi hranu, i dobija ukus. Cilj regenerativne poljoprivrede je da biljka dobije imunitet iz zemlje. Tako dobijamo jaku biljku, zdrav list i plod. Čak i kad oboli, biljka se pomoću svog imuniteta, kao i čovek sa jakim odbrambenim sistemom, sama izbori i regeneriše.
Ivana dodaje da su ove godine početak sezone pratile poteškoće. Bilo je mraza u aprilu i maju, ali je uprkos tome zadovoljnja rodom i kondicijom biljaka. Ona je prošle godine počela i da prerađuje bobice u sok i džem.
– Problem malih proizvođača nije samo rad u zasadu. Morate da se bavite i marketingom, komunikacijom sa kupcima, odlaskom na sajmove i bazare, morate da učinite vaš mali brend prepoznatljivim i da održavate kvalitet proizvoda. Znanje je neophodno, jer bez toga ne možemo da dođemo do proizvoda kakvog želimo – dodaje Ivana, čiji nadimak Desa, po kome i plantaža nosi ime, ima zanimljivu istoriju.
– Nekada sam bila stjuardesa. Mama je tu reč nekako skratila i uvek govorila – evo moje Dese! Pre šest godina napustila sam letenje, avion zamenila traktorom, a novac koji sam zaradila uložila sam u proizvodnju borovnica. Nakon analize zemlje, kupili smo plac i porodično krenuli da sadimo borovnicu. Tada možda nisam ni bila svesna da će to postati ozbiljna i zanimljiva priča. Ali, danas sam svesna da sam stvorila nešto što će trajati. Gajenje borovnica se od prošle godine grana u preradu. Može se reći da sam osoba koja je aterirala iz aviona u poljoprivredu. I zanimljivo je – priča Ivana.
Ivana je inače po obrazovanju ekonomista. Poljoprivreda joj je izazovna, ali i život na selu. Odgovara joj vraćanje prirodi i pokušava drugima da dočara da bi to i za njih mogao biti ispravan način života. Mlade, nove odgajivače i početnike savetuje da dobro upoznaju biljku koju žele da gaje, da se konsultuju sa strukom i bez straha se upuste u proizvodnju.
Tekst i foto: Biljana Nenković
