Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) predstavlja ekonomski značajnu štetočinu u usevima kukuruza. Najviše štete čini u usevima semenskog kukuruza i kukuruza šećerca, ali podjednako pravi štetu i u povrću i voću. Plamenac napada i sirak, hmelj, suncokret, paradajz, ali ipak najveće štete nanosi kukuruzu i paprici. Kukuruzni plamenac prezimljava u stadijumu odrasle gusenice u žetvenim ostacima kukuruza. Leptiri ove štetočine aktivni su u večernjim satima i noću. Posle parenja ženke polažu jaja u gomilicama, na naličju listova uglavnom uz glavni nerv lista. Štete prave larve koje svojom ishranom ostećuju stablo, list, metlicu i klipove kukuruza. Na mestima gde je došlo do oštećenja klipova od kukuruznog plamenca, stvara se rizik od naseljavanja fitopatogenih gljiva, kao što su gljive iz roda: Aspergillus, Clodosporium, Penicillium, Fusarium.
Prag štetnosti kod merkantilnog kukuruza je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod semenskog kukuruza i kukuruza šećerca 5% biljaka sa položenim jajnim leglima.
Za smanjenje brojnosti ove štetočine preporuka je sprovođenje agrotehničkih i mehaničkih mera kao što su: izbegavanje gajenja kukuruza u monokulturi, uništavanje kukuruzovine odmah posle berbe i duboko zaoravanje biljnih ostataka.
Tekst i foto: zaštitar Selena Vujanac, PSSS Kosovska Mitrovica
