Niko od nas ne može da zamisli neko porodično slavlje ili radosni događaj sa prijateljima bez dobre i ukusne gozbe, u okviru koje će se naći kvalitetni suhomesnati proizvodi. Nadaleko je poznata “Majkina Meza” iz Novog Sada, koja nijednog kupca nikada nije ostavila ravnodušnim. Ko bar jednom dođe i kupi neki njihov proizvod, ostaje njihova mušterija zauvek.
– Naš brend se bavi prodajom isključivo domaćih suhomesnatih proizvoda. Proizvodnja se nalazi u Laćarku, u jednoj privatnoj klanici u Sremu, koja radi po našim receptima. Tri pune godine se aktivno bavimo sa ovim poslom, ali tradicija datira još od dedova i očeva. Mi smo to usavršili i nastavili dalje – priča Lazarov Đorđe, ispred firme “Majkina Meza”.
Njihov asortiman se sastoji od domaće slanine, sremske kobasice, sremskog kulena u štapu i u kati, konjske čajne, suve konjske kobasice, kao i konjskog kulena i suvog vrata.
– Konjski proizvodi su jako zdravi za čovečiji organizam. Proizvodnja konjskih kobasica, kao i ostalih, je slična. Meso je čisto konjsko i nabavljamo ga najviše u specijalnom rezervatu prirode “Zasavici”. Prvo se životinja zakolje, ostavi da se hladi u hladnjači na četiri stepena Celzijusa. Polutke se hlade bar 24 sata, ali 48 sati stoje u hladnjači da bi se meso ocedilo i pale PH vrednosti. Tek posle se ide dalje u preradu, dodaju se značini (so, paprika slatka i ljuta, biber i beli luk) a onda ponovo meso odstoji. Zatim se stavlja u pušnice na dimljenje (neka vrsta konzerviranja), a kasnije na zrenje. Ako je toplo vreme ide u komore, a zimi mogu da idu na promaju, ali ne na jaku – priča naš sagovornik.
Masnoća kobasice ide od 15 do 20 procenata masti. Ove kobasice su dosta krte i nisu masne i vrlo su lepe i ukusne.
– Kada radite kobasicu uzima se ficle – obrađena slanina, plećka i but se suše u šunku, plećka ide u kulen, ali uglavnom se izmeša meso a to što ostane se samelje i prave se kobasice.
Đorđe nam otkriva da na jesen planiraju da proizvedu domaću šunku u crevu i slaninu.
– Mnogi me pitaju koliko se moji proizvodi razlikuju od ostalih iz bivših republika. Sve zavisi gde se proizvodi. U Istri se suši meso na vazduhu, ali i u Crnoj Gori i na Zlatiboru takođe. Oni stavljaju samo beli luk i nema boje, kao ni paprike. Znači, sve zavisi od predela do predela, ali i ko je na kakav proizvod navikao – naglašava Lazarov.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
