U avgustu su povrtnjaci puni berača, ali je pravo vreme i za novu setvu povrća koje će se kao sveže i mlado ubirati u poznu jesen i zimu. Seju se salata, rotkvica, spanać i više vrsta lukova.
Poznato je da zelena salata može da se gaji tokom cele godine, ali da bi proizvodnja bila uspešna, valja ispoštovati neke uslove:
- odabrati odgovarajuću sortu za određeni period proizvodnje,
- ispitati koja veličina glavice najbolje “prolazi” u tom regionu,
- poznavati temperaturne zahteve svih faza razvoja ovog povrća.
Sorte koje se traže
Našim potrošačima su omiljene glavičasta salata mekih listova ili sorte sa puterastim, mekim listovima, tzv. maslenke i zbog toga se one i najviše gaje. Za jesenju berbu seje se od sredine jula do treće dekade avgusta, kada je optimalna temperatura za nicanje, u kontejnere ili hranljive kocke, po jedna semenka u svaku ćeliju. Setva zavisi od vremena rasađivanja, odnosno slobodne parcele. Rasadu je potrebno 25 do 30 dana. Dok je u fazi rasada zelena salata traži đubriva s većim procentom fosfora, kao što su NPK 15:30:15 ili 10:40:10, bez obzira da li hraniva ima u podlozi. Valja je gajiti u plodoredu, na plodnim zemljištima čija je pH vrednost 6,5 do 7,5. Dobri predusevi su paradajz, crni luk i šargarepa, a loši celer i peršun.
Sredinom avgusta seje se rotkvica za jesenju berbu. To je biljka blage klime. Najbrže raste na temperaturi od 17 stepeni. Ovo povrće ima plitak koren i odgovara mu lako, humusno zemljište dobre strukture, koje posle navodnjavanja kišenjem ne stvara pokoricu. Na peskovitom se ne postiže dobar kvalitet, a glinasto-ilovastom otežano je vađenje i pranje, a i rotkvice nemaju lep oblik. Najbolje uspeva kada je pH 5,6 do 7. Na alkalnim zemljištima ne dobija intenzivnu boju.
Za kvalitet rotkvice važna je i ravnomerna obezbeđenost vlagom. Ako se gaji na većim površinama za tržište, na istu parcelu dolazi posle tri godine. Seje se iza povrća đubrenog organskim đubrivom. Dobra je i kao pretkultura, i kao naknadni usev. Posle biljaka koje ostavljaju dosta azota u zemljištu (grašak, pasulj) ne treba unositi azot u mineralnom obliku, jer prevelike doze ovog hraniva mogu smanjiti kvalitet pa rotkvice budu šuplje, ili im je meso tvrdo i žuto.
Piše: Svetlana Mujanović
