Početak i sam tok sazrevanja smokve zavisi od osobina sorte, klimatskih i zemljišnih uslova, ali i primenjene agrotehnike. Svi ovi činioci, pojedinačno i zajedno, mogu uticati na faze razvoja plodova, odnosno ubrzati ili usporiti njihovo sazrevanje. Za sazrevanje i kvalitet plodova naročito su nepovoljna sušna leta. U uslovima kada vladaju visoke temperature, praćene nedostatkom padavina često dolazi do opadanja plodova.
Zrelost plodova se prepoznaje po njihovoj krupnoći, boji, čvrstoći i ukusu mesa. Najpouzdaniji pokazatelj je pokožica koja sazrevanjem postaje svetla, prozračna, elastična i, što je najvažnije, lako se odvaja od mesa. Na njenoj površini se često pojavljuju pliće ili dublje uzdužne pukotine. Mlečni sok iz ploda potpuno nestaje. U isto vreme meso postaje sočno, prozračno, ukusno i slatko. Kod nekih sorti na plodu u punoj zrelosti pojavljuje se zlatnožuta, slatka, prozračna kapljica, slična medu.
Berba smokve traje do oktobra. Plodovi iste sorte ne sazrevaju istovremeno, pa se berba obavlja u više navrata. Bez obzira na namenu plodova, mora se raditi pažljivo, najbolje ručno, vodeći računa da se ne oštete i sačuva peteljka. Najbolje je da se ubrane smokve odmah stavljaju u plitke gajbice. Trešenje se ne preporučuje, jer na stablima uvek ima zelenih, delimično zrelih i zrelih plodova.
S. Malinović
Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.
