U Gospođincima, selu u srcu bačke ravnice, poslednjih godina krastavci su sve češće komšije ratarskim usevima – gaje se svake godine na šezdesetak hektara. Retka su domaćinstva koja ne seju ovo povrće, a da bi olakšali i ubrzali berbu, „krastavdžije“, koji ovo povrće gaje na više hektara, udružile su se i nabavile platformu.
Početkom jula naša ekipa je posetila ovo selo i zajedno sa diplomiranim inženjerom Tihomirom Salamunom, rukovodiocen proizvodnje u zadruzi „Agro produkt“ SRB d.o.o., glavnim „krivcem“ što se ovo povrće uvrežilo u gospođinačkom ataru, obišli proizvođače.
– Krastavac je prilično zahtevno povrće, traži mnogo rada, ulaganja su velika, a dobit zavisi od godine – kaže ovaj stručnjak. – Gaje se samo krupnobradavičasti partenokarpni hibridi, koji su samooplodni.
U vreme naše posete biljke su se „pripremale“ za berbu. Zbog nepovoljnog vremena, koje je proizvodnju pratilo od same setve, nisu obećavale rekordan prinos.
Savremena proizvodnja krastavaca kornišona je nezamisliva bez sistema za navodnjavanje, a traži i kvalitetnu i obilnu ishranu. Već u samoj pripremi njive, specijalna mašina postavlja foliju i sistem kap po kap, kojim se dodaje voda i hrana. Do pune berbe to se radi po potrebi, štedljivo, a u avgustu svakodnevno. Svaki dužni metar se nakvasi sa 5 do 10 litara vode, a zaliva se u dva-tri navrata sa po 2 do 3 litra, ne više, jer ovo povrće ne trpi zabarivanje.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.
