BOŽUR U BAŠTI, LEGENDI I MEDICINI
Sadnja ukrasnih biljaka u baštama vezuje se uglavnom za proleće, ali neki poslovi mogu da se „odrade“ i u jesen, tokom septembra i oktobra, pod uslovom da je vreme toplo i bez pljuskova. Tako u ovim jesenjim mesecima može da se posadi i božur (Paeonia officinalis). Za njega je i preporučljivo da se sadi baš u jesen, jer će u tom slučaju procvcetati već narednog proleća.
Pre same sadnje važno je odabrati najbolje mesto, jer će božur na njemu ostati najmanje petnaestak godina i ulepšavati prostor vrta, mada se u nekim spisima nalazi podatak da može da dočeka i stoti rođendan, pod uslovom da se gaji u optimalnim uslovima.
Ova višegodišnja žbunasta, drvenasta i zeljasta biljka se u proleće pretvori u raskošan cvetni žbunić bele, roze, crvene ili žute boje. Osim što je predivan ukras u vrtu, njegovi rezani cvetovi dugo zadržavaju svežinu u vazi, pod uslovom da se voda često menja te je mnogima omiljeni kasnoprolećni ukras u zatvorenom prostoru.
Prijaju mu sunce i umerena vlaga
Pre nego što ga posadite, odaberite pravo mesto. To je biljka koja voli osunčana mesta na kojima je najmanje 5 sati obasjava sunce, mada dobro uspeva i u polusenci pod uslovom da je zemljište slabo kisele reakcije i umerene vlage. Otporan je na niske temperature i u našim klimatskim uslovima dobro prezimljava.
S obzirom da je višegodišnja biljka, kada se odabere „lokacija“, zemljište treba valjano pripremiti unošenjem organskih (stajnjak) i mineralnih đubriva. Za dobar rast dubokog korena koji će davati brojne i kvalitetne cvetove, pre osnovne obrade treba uneti 30 t/ha stajnjaka i 400 do 500 kg/ha NPK 8:16:24 i zaorati. Iako je u pitanju baštenska biljka koja nije previše zahtevna za gajenje i traje duže od jedne decenije, pokazuje veliku osetljivost na rasađivanje odnosno deljenje korena.
Kada se koren izvadi iz podloge, sa njega se ispiranjem skidaju zaostale grudvice zemlje pa se oštrim nožem deli tako da svaki deo ima tri vegetaciona vrha. Ako ovaj posao nije pravilno urađen, odnosno ako na nekom delu ne postoje tri vegetativna vrha, nova biljka će procvetati tek za tri godine. Deljenje se mora uraditi brzo i vešto i koren odmah posaditi u dobro pripremljene jamiće, a radi se najkasnije do sredine oktobra. Mladi pupoljci se pokrivaju slojem zemlje od 3 do 5 cm, a razmak između dva buduća žbunića je 70 x70 cm ili 50 x70 cm.
Posebna pažnja se biljkama poklanja u prvoj godini gajenja kada se odstranjuju svi cvetni pupoljci kako bi se stimulisao rast nadzemnih i podzemnih vegetativnih organa. U drugoj godini se ostavljaju samo jedan do dva cveta po biljci. U trećoj i narednim godinama odstranjuju se takozvani postrani izdanci i ostavlja se 5 do 7 cvetova na svakoj biljci.
Cvetovi za sečenje prispevaju u maju i junu, i u zavisnosti od sorte, „berba“ traje 2 do 5 nedelja, a ubrani, ako su namenjeni tržištu, čuvani u hladnjači na temperaturi 2 do 5 stepeni, mogu da zadrže svežinu i do 14 dana.
„Državni“ cvet Indijane
Svaki lep i starinski cvet prate legende. One koje se odnose na božur nastale su iz ljubavi i ljubomore. Prema jednoj priči ime mu potiče od Paeona, koji je, prema grčkoj mitologiji, bio lekar bogova. On je naljutio svog učitelja Asklepija, jer je iz korena božura izvukao mlečnu tečnost kojom je izlečio Plutona. Asklepije je bio bog medicine i lečenja pa je pretio da će ubiti Paeona iz ljubomore jer je nadmudrio svog učitelja. Život mu je spasio vrhovni bog Zevs tako što ga je pretvorio u prelep cvet, božur.
Drugi mit povezuje ime Božur sa nimfom po imenu Paeonia čija je lepota privukla pažnju Apolona. Iz inata i ljubomore, Afrodita ju je pretvorila u božur. Ova legenda je verovatno ono što je dovelo do toga da je ovaj cvet značio lošu sreću u viktorijansko doba.
Smatra se da su se božuri gajili još 1000. godine pre nove ere u vrtovima Kine i da su do osmog veka stigli u Japan, čiji su vrtlari najveći uzgajivači ove biljke i proizvođači rezanog cveta. U istočnom svetu, božuri su se uglavnom koristili zbog svojih lekovitih svojstava. Njihov koren i seme su se često upotrebljavali za lečenje glavobolje i astme i za ublažavanje bolova povezanih sa porođajem. Delimično kuvane i zaslađene latice božura se u Kini konzumiraju kao deserti, dok se sveže latice dodaju u salate ili koriste kao ukras za limunadu.
Božur je u Evropu donesen ranih 1800-ih. Danas je veoma popularan kao ukrasna baštenska biljka i rezani cvet. Većina božura koji se danas gaje u vrtovima su hibridi originalnih sorti. Postoji oko 40 vrsta božura koje potiču iz Azije, Evrope i Severne Amerike.
Jezikom cveća božuri označavaju romantiku, eleganciju, čast, bogatstvo i obilje. On je jedan od najpopularnijih cvetova za letnje svadbene bukete, zvanični cvet za 12. godišnjicu braka, kao i zvanični, „državni“ cvet Indijane.
Ne prijaju mu komšije
Božuru ne prijaju komšije, posebno korov i traži veći prazan prostor da može slobodno da se „baškari“ i to treba uvek imati na umu. Zbog toga ga treba redovno okopavati, po potrebi štititi od bolesti i štetočina. Čim se u proleće pojave prvi izdanci potrebno je u pojas oko kućice uneti malo „tri petnaestice“ (150-200 kg/ha). To je približno 15-20 g po kvadratnom metru.
Piše: Dipl. inž. Sanja Milovanović Milenković, PSS služba u Smederevu
