Ugarenje zemljišta je vrlo važna agrotehnička mera u oblasti poljoprivrede i održivog upravljanja zemljišnim resursima. Ugarenje ili ostavljanje zemljišta da “odmara” je tradicionalna praksa u agronomiji mnogih zemalja, mada, danas nije česta praksa kod naših poljoprivrednih proizvođača. Razlozi za to, prema rečima Zorana Lazarova, savetodavca za ratarstvo i povrtarstvo, u vranjskoj PSSS, su različiti, ali nesumnjivo izostavljanjem ove mere ubrzava se proces degradacije poljoprivrednog zemljišta.
– Primenom ove mere utičemo na očuvanje plodnosti zemljišta, očuvanje njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika, smanjenje erozije, smanjenje negativnih posledica intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a kao rezultat imamo povećanje produktivnosti poljoprivrednih površina – ističe Lazarov.
On dodaje da obnova hranljivih materija podrazumeva prirodnu regeneraciju hranljivih elemenata u zemljištu, tj. prirodnu regeneraciju zemljišta kroz period odmora, čime se poboljšava kvalitet zemljišta za buduće useve. Takođe smanjeno je iscrpljivanje azota, fosfora, i kalijuma kroz period bez intenzivnog uzgoja.
Povećanje organske materije, po njegovim rečima, podrazumeva podsticanje stvaranja humusa kroz prirodne procese razgradnje biljnih ostataka od biljaka koje se uzgajaju tokom perioda odmora kao pokrovni usevi leguminoze i mahunarke. Poboljšanje strukture zemljišta podrazumeva omogućavanje boljeg prodiranja vode i vazduha, čime se smanjuje zbijenost i povećava vodni kapacitet.
Smanjenje erozije korišćenjem pokrovnih useva tokom ugarenja sprečava se odnošenje površinskog sloja zemljišta, čime se sprečava erozija, zbijanje zemljišta i degradacija njegovih fizičkih i hemijskih svojstava.
– Smanjenje prisustva korova štetočina i bolesti tokom odmora zemljišta tj. uklanjanjem uslova za njhov razvoj, prekida se ciklus razvoja korova, štetnih organizama i bolesti – kaže Lazarov.
Dodaje da se očuvanje biodiverziteta primenom ove mere podstiče rast korisnih mikroorganizama i poboljšava ukupno biološko zdravlje zemljišta. Tako da danas ugarenje kao nikada pre treba da bude deo održivih poljoprivrednih praksi koje balansiraju između maksimalne produktivnosti i očuvanja prirodnih resursa za buduće generacije.
Tekst i foto:Gordana Nastić
