Na jednom od perifernih gazdinstava u okolini Kraljeva, gde se čist vazduh i mir prirode prožimaju sa tradicijom stočarstva, upoznali smo Vladimira Savićevića, nastavnika veterinarskih predmeta u Poljoprivredno-hemijskoj školi „Dr Đorđe Radić“, ali i iskusnog odgajivača autohtone rase goveda – buša.
Gazdinstvo i svakodnevni rad
– Na mom gazdinstvu sam zadužen za sve poslove koji se tiču goveda, osim u sezoni kada se kosi trava. Pored stočarstva, radim kao nastavnik u školi, pa moje svakodnevne obaveze uključuju i nastavu. Ovde imamo sve što je potrebno za zdravo i održivo gazdinstvo, a prema mojoj proceni, za jedno samodovoljno i održivo gazdinstvo potrebno je minimum 15 grla buša – počinje razgovor Vladimir.
Zašto buše?
– Buše su autohtona rasa goveda i zato imam poseban odnos prema njima. Velika prednost je njihova otpornost prema bolestima i vremenskim uslovima, što ih čini idealnim za naš region. Iako se o njima kaže da su pomalo divlje, većinom su mirne, ako se sa njima lepo postupa – čak 50% može da se muze bez problema.
Otpornost na bolesti i telesna zrelost
– Buše su sigurno otpornije od ostalih rasa. Teljenja su laka, a pomoć veterinara je uglavnom potrebna samo kod junica. Tele koje se rađa teži od 10 do 17 kilograma, a na mom gazdinstvu nisam imao uginuće ni među teladima, ni među odraslim grlima. Dosta su sitnije od komercijalnih rasa – odrasla goveda dostižu oko 300 kilograma.
Ishrana i uslovi uzgoja
– Buše nisu zahtevne što se tiče ishrane. Najbolje je držati ih na otvorenom, ali im ipak treba nadstrešnica za sunce i padavine. Ne zahtevaju specijalnu hranu kao neke komercijalne rase i dobro podnose zimu, što je još jedna prednost za održivo gazdinstvo.
Mleko i mlekarski proizvodi
– Krave buše daju od 4 do 7 litara mleka dnevno. Ne primećujem organoleptički razliku u odnosu na mleko drugih rasa, ali na mom gazdinstvu ga koristim za pravljenje kiselog mleka. Mleko ne ide u otkup – proizvodimo ga za sopstvene potrebe.
Da li su vredne ulaganja?
– Buše su autohtona rasa koja nudi održivu alternativu intenzivnom stočarstvu. Sa minimalnim zahtevima u ishrani i visokom otpornošću, predstavljaju sjajan izbor za svako gazdinstvo koje želi da očuva tradiciju i zdravu stočarsku proizvodnju. Uz dobru negu, ovo su mirna i korisna goveda koja mogu dugo da pružaju i mleko i telad“, zaključuje Vladimir Savićević.
Tekst: Đenić Janić, diplomirani veterinar
Foto: Vladimir Savićević
