Ako krmača prilikom bukarenja ostane suprasna ona postaje mirna, voli samoću, počinje bolje da jede i više ne traži nerasta, jer se polni žar ne pojavljuje sem u slučaju nekog poremećaja. Sa suprasnim krmačama treba blago i pažljivo postupati. Ne smeju se juriti, niti gađati i udarati. Na nekoliko dana pred prašenje treba ih odvojiti od ostalih krmača u poseban boks u koji treba staviti dovoljno čiste i suve prostirke.
Približan dan kada će se krmača oprasiti može se ustanoviti po sledećim znacima: trbuh se jako spušta, usmine polnog organa oteknu, postaju crvenkaste, vime i sise nabreknu, i sise postaju crvenkaste, krmača postaje pažljivija, u ustima nosi ili njuškom gura slamu ka mestu gde će da se oprasi i često leže.
Slama treba da bude kratka 15 do 20cm, da se prasad ne bi zaplela. Ako se krmača prasi u toku zime onda u svinjcu treba da bude umereno toplo (najniža temperatura 12ºC). Kad je napolju suviše hladno svinjac treba zagrejati ili krmaču smestiti u neko manje odeljenje koje se može lako zagrejati.
Prašenje nastupa 24 časa po dolasku mleka u sise. Novorođena prasad nekoliko minuta leže mirno, a kasnije se počnu prevrtati i tada se pupčana vrpca prekine i prasad počinju da dišu svojim plućima, ustaju i počnu da traže sisu. Ako neko slabije prase nije u mogućnosti da nađe sisu treba ga prineti krmači i staviti mu sisu u usta. Ako se pupčana vrpca ne prekine sama, treba je prekinuti na 4-5cm od pupka. Prekinutu vrpcu namazati jodom.
Katkad se kod krmača za vreme prašenja pojave bolovi, pa krmača ustaje, grokće i prašenje ide usporeno. Češanjem po vimenu i trbuhu krmače se privole da legnu i da miruju za vreme prašenja. Često se dešava da sva prasad izađu u isto vreme i u opni. Tada treba prstom opnu pažljivo rascepati kod gubica, jer se prasad mogu ugušiti.
Novorođena prasad ima tedenciju da izbegava blistavu, belu svetlost, dok joj je crveno svetlo atraktivno. Korišćenjem dve sijalice – grejalice u momentu prašenja, bele u predelu vulve, a crvene iznad vimena, postiže se dvostruka korist, obezbeđuje se dodatni izvor toplote, a prasad se usmerava u pravcu vimena.
Na dan prašenja krmači se daje retki napoj od mekinja. Ovakva ishrana preporučuje se da bi se olakšalo prašenje i sprečilo naglo nalivanje mleka. Bez obzira na količinu hrane, u slučaju zatvora krmači se daje sredstvo za čišćenje (oko 50gr gorke soli dnevno ili neko drugo sredstvo).
Sledeći dan nakon prašenja daje se napoj vode sa mekinjama i lanenom sačmom, a iz dana u dan se povećava obrok, tako da se petog – šestog dana dođe do punog obroka. Ima slučajeva da neka krmača odmah nakon prašenja pojede prasad, zato treba odmah prasad odvojiti od krmače i prvih 5-6 dana držati ih u utopljenoj korpi ili sanduku.
Posteljicu takođe odstraniti da je krmača ne pojede, jer ako se navikne više ne može da se odvikne od toga i mora biti izlučena iz priploda. Obično se dešava da krmača pritisne prase uz zid i ugnjavi ga. Zato se na 20cm od zida, odnosno ograde boksa postave jake motke na kočićima visokim 20cm. Kad krmača legne, onda prase može da se skloni između motke i zida. Obično se prasići oprase sa oštrim zubima. Da bi se sprečilo ranjavanje krmača nekoliko dana nakon prašenja treba pregledati zube i iseći ih (specijalnim klaštima ili voćarskim makazama). Posebno treba naglasiti da sa krmačama uvek treba postupati vrlo pažljivo, bez udaranja i sa što manje buke. Svinje imaju veoma dobru memoriju i negativno reaguju na grub postupak.
Tekst i foto: Kosovka Jakšić savetodavac stočarstva, PSSS Kosovska Mitrovica
