Paradajz šljivar je uglavnom industrijska sorta, ali poslednjih godina zauzima značajno mesto na domaćim trpezama zbog brojnih odlika. Iako je ova sezona paradajza pri kraju, valja razmišljati o sledećoj, kako bi ova sorta idućeg proleća s pravom zauzela svoje mesto u našim baštama i plastenicima.
– Šljivar može da se gaji na otvorenom i pod folijom. Postoji nekoliko popularnih sorti, a zajedničko im je da su plodovi čvrsti, ne pucaju, mesnati su, sa malim sadržajem soka i semenki i većim sadržajem suve materije. Imaju deblju pokožicu i zaista obilno rađaju. Mogu se gajiti kao poležak ili uz pritku kada je obavezno vezivanje – kaže Valentina Kovačević, savetodavac za povrtarstvo iz Kragujevca.
Kovačević naglašava da postoje izuzetno rodne sorte, poput stare italijanske Rio Grande, gde se plodovi nižu poput grozda, te da sa jedne biljke može da ubere i do osam kilograma šljivara.
Otporan na bolesti, štetočine i klimatske ekstreme
– Sorta Rio Grande je veoma otporna na bolesti i štetočine, kao i na ekstremne uslove, poput vrućine ili hladnoće. Odlikuje je niži rast i nije joj potrebna potpora. Kod skoro svih šljivara je karakteristično da daju plodove ujednačene veličine i oblika. Obzirom da kupci u globalnom potrošačkom društvu kupuju ono što im se na izgled dopada, sorte šljivara su zbog ove osobenosti, skoro idealne – dodaje Valentina.
Ni ostale sorte šljivara ne zaostaju. Lisna masa im je jaka i bujna, te uspešno štiti plodove od ožegotina. Proizvođači u okolini Trstenika koji šljivar gaje na manjim površinama kažu da se tehnologija gajenja ne razlikuje mnogo od sorti koje su kod nas uobičajene. Napominju malu razliku, a to je da ga treba brati kada je poptuno zreo, jer će naknadnim sazrevanjem u gajbama dobiti daleko lošiji ukus.
Šljivar traži kvalitetno, rastresito zemljište, slabo kisele reakcije. Ne podnosi teška glinena zemljišta. Redovno zalivanje i prihrana su iste kao kod svih vrsta paradajza. Rasad se presađuje kada prođu prolećni kasni mrazevi i to je uglavnom vreme od kraja aprila do početka maja, ukoliko se paradajz gaji na otvorenom. U zaštićenim uslovima proizvodnja može da počne i ranije. Do prvih plodova za berbu prođe od 70 do 80 dana.
Setva u martu, rasađivanje u maju
Pojedine sorte traže redovno uklanjanje zaperaka, kako bi biljka čuvala energiju za plodove. Ako se gaje sorte koje zahtevaju potporu, umesto pritki mogu se koristiti i mreže i ovaj način podrške pogodniji je u plastenicima.
Za razliku od nekadašnjih, danas postoji mnoštvo sorti šljivara. Stariji povrtari pamte da su nekada sadili takozvani domaći šljivar, koji se i danas održao u baštama, ali se proizvodnja svodi na tek nekoliko strukova ili redova za kućnu upotrebu. U Italiji i još nekoliko zemalja ove sorte gaje se prvenstveno zbog prerade.
Sve sorte šljivara uglavnom su otporne na zeleno i žuto uvenuće. Optimalna temperatura za klijanje semena je od 22 do 25 stepeni, a u periodu plodonošenja od 18 do 22. najbolje ih je sejati u martu u lejama, a rasađivati u maju. Rasađuje se na razmak 70×30 centimetara.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
