Postoje različiti načini da se proveri stanje unutrašnjeg tkiva. Jedan od njih spada u nedestruktivne metode i kojim svaka biljka može da se proveri. Da bi se otkrilo zdravlje sloja kambijuma i vaskularnog tkiva treba oštim nožem napraviti mali rez u drvetu slično onome koji se pravi pri kalemljenju na T urez. Ako je tkivo vlažno i kremasto belo, možda sa zelenkastom nijansom, onda je kambijum još uvek živ i loza ima dobre šanse da se oporavi. Ukoliko je on žut do svetlo braon, tkivo je oštećeno, a suva i tamnije braonkasta boja ukazuje da je mrtav i taj deo vinove loze neće rasti. Različiti nivoi oštećenja mogu se pojaviti nepravilno oko debla u zavisnosti od trajanja i lokacije izloženosti požaru. Vatra može oštetiti jednu stranu vinove loze, ali ne i drugu, pa će možda biti potrebno proveriti na više mesta oko debla.
Osušeni listovi su najočigledniji simptom oštećenja od požara. Ako vinova loza ima samo pojedine delimično “oprljene” listove, malo je verovatno da će biti većeg uticaja na okca i lastare i može se očekivati da će se, uz odgovarajuće mere nege (zaštita, ishrana i rezidba), oporaviti i plodonositi već sledeće sezone. Veliki udeo „oprljenih“ listova, vidljiva oštećenja na višegodišnjim delovima loze i sprovodnom (vaskularnom) sistemu, ukazuju da je čokot pretrpeo viši nivo izloženosti toploti i to može smanjiti održivost pupoljaka za sledeću sezonu.
Provera stanja okaca u ranu zimu pomoći će u određivanju strategije rezidbe (kraća ili duža rezidba lastara ili višegodišnjih delova) kako bi se uspostavio adekvatan rast i plodonošenje. Čokoti na kojima je svo ili gotovo svo lišće oštećeno i kora nagorela ukazuju da je verovatno i vaskularni sistem ozbiljno oštećen i treba razmišljati o obnovi ili zameni .
Novi vegetativni prirast može početi da se pojavljuje već u roku od nekoliko nedelja posle oštećenja od požara i on je nastao iz uskladištenih rezervi u višegodišnjem drvenastom delu čokota. Neophodno je da se ovaj rast podstiče adekvatnim snabdevanjem vodom i đubrivom, i zaštitom od štetočina i bolesti. Ali, treba imati na umu da neće svi čokoti koji nastave da formiraju novi vegetativni prirast posle požara dugoročno preživeti. Neki kolabiraju mesec ili dva posle toga, drugi propadaju u sledećoj sezoni. Važno je zapamtiti da rana procena možda neće odražavati konačno stanje tj. opstanak vinove loze.
Piše: Dr Dejan Stefanović, PSS služba u Negotinu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
