POTRAGA ZA LEKOVITIM KORENJEM
U kasnu jesen vadi se i suši korenje gaveza, maslačka i čička, koje se koristi u narodnoj medicini zbog svoje lekovitosti. Travari u oktobru kreću u potragu za poslednjim lekovitim darovima prirode i pripremaju ih za zimu, pre nego što zemlju okuju mraz i sneg. Zajedničko za sve je da korenje treba pažljivo otkopati uz pomoć baštenskog alata, očistiti i pravilno osušiti.
Gavez je od davnina poznat u narodnoj medicini. Najlekovitiji njegov deo je koren iz koga rastu snažni, dlakavi listovi. Ova biljka raste na vlažnim terenima, uz obale reka i potoka, i ne voli direktno sunce.
Melem za bolove i prelome
Koren gaveza je debeo i razgranat. Unutrašnjost je bledo – žućkasta, obavijena tamnosmeđom korom. Skoro da nema miris, lepljiv je, sluzav i blago aromatičan. Sadrži brojne brisati aktivne sastojke, od kojih je najznačajniji alantoin, koji učestvuje u izgradnji ćelija i ubrzava zarastanje rana.
Koren se vadi tako što se prvo iskopa zemlja oko same biljke i sve vreme treba paziti da se on ne ošteti. Pažljivo se vadi iz zemlje uz pomoć baštenskog alata. Očisti se temeljno od zemlje pod mlazom vode ili četkom. Koren se ostavi na zaštićenom, hladnom i promajnom mestu da se suši, a da bi taj proces bio uspešniji, može se iseći na komade. Osušeni komadi mogu se kasnije izrendati ili samleti radi lakšeg korišćenja.
Od korena gaveza se prave masti i melemi, ali je osnovno pravilo da se ne koristi za unutrašnju upotrebu i ne sme se stavljati na otvorene rane. Mast se pravi od samlevenog korena, masti ili maslinovog ulja u koje se dodaje pčelinji vosak. Koristi se za bolove u leđima i zglobovima kod preloma kostiju, za brže zarastanje preloma i razne kožne probleme.
Travari razlikuju gavez sa ružičasto – plavim od onog sa žutim cvetovima. Tvrde da biljka sa žutim ima manje lekovitih svojstava od one sa ružičastim cvetovima.
Korov prepun inulina
Koren čička po ukusu podseća na artičoku i paškanat. Takođe se vadi iz zemlje u jesen i suši na sličan način kao gavez ili maslačak. Za vađenje korena čička treba malo više strpljenja, jer je vretenastog oblika i može da bude dugačak i preko 60 centimetara.
Očišćen i osušen može se upotrebljavati nekoliko meseci, ako se čuva u hladnoj i dobro provetrenoj prostoriji. U korenu se nalazi do 45 odsto inulina, koji je odličan za digestivni trakt i za regulisanje šećera u krvi. Koristi se i kao pomoćno sredstvo za izbacivanje viška tečnosti, protiv upala i za izlučivanje žuči. Čaj od korena čička koristi se i za spoljašnju upotrebu protiv čireva, ekcema i reumatizma. Koren ove biljke, koju smatraju nepoželjnim korovom, koriste i makrobiotičari i dodaju ga u supe i variva. Od njega se pravi i ulje za spoljašnju upotrebu za negu i lečenje oboljenja kože.
Piše: Biljana Nenković
