Sećam se da smo kao deca, igrajući se po šumi, jedva čekali da naiđemo na borove koji luče smolu. Obožavali smo da je skinemo i gnjavimo u rukama, ne znajući da smo u stvari boru koji tada vida rane, skinuli lek. A lek  nije samo četinaru, lek je i ljudima. Milena, iz „Bunara zdravlja“, kaže da je smola odlična i za disajne puteve, kožna oboljenja, čitav organizam.

– Mi je sada skupljamo po planinama,  vreme joj je. Nekada je moj otac, dok se time  bavio, zasecao borove, pa kad se posle nekoliko godina vrati, on skine smolu. Ako je dobra da se bor sam njom zaleči, zašto ne bi bila dobra i za čoveka – objašnjava Milena, naglašavajući da sama stabla luče smolu na oštećenim mestima, kako bi se  kako bi se zaštitila od štetnih mikroorgnizama, jer ona ima jako antiseptičko dejstvo. Zato su je travari i narodni vidari oduvek koristili za lečenje rana i raznih kožnih, kao i disajnih tegoba.

– Smola se lepi, pa je najbolje nožićem je skinuti i ubaciti u teglicu. Kada je dovoljno skupite možete napraviti melem. Smola sadrži karoten, provitamin A, što se u organizmu pretvara u vitamin A. Diže ceo imunitet, trenutno tinkturu bora mažem na pluća, za čišćenje disajnih puteva. Melem koji napraviš od borove smole je dobar za kolena, za kosti, za zglobove – kaže Milena, koja melem pravi u svinjskoj masti ili u nekom baznom biljnom ulju.

– Mast ili ulje se zagreju da ne ključaju, već da su dobro vrući i onda se meša dok se smola ne otopi. Taj melem je fenomenalan, jer dezinfikuje, ima adstrigentna i protivupalna svojstva i podstiče zarastanje, smola je dovoljno lepljiva da može zaustaviti protok krvi, krvarenje. Dobra je i kao dodatak ishrani za svaki dan, pogotovo s jeseni za krvnu sliku, meni je akcenat na disajnim putevima – priča travarka, uz napomenu da se smola ne konzumira neprerađena.

– Pre korišćenja u ishrani je potrebno da je skuvate, da biste eliminisali bakterije, a smola postla laka za gutanje. Možete je i žvakati tako tvrdu,  ukoliko vas boli grlo – zaključila je Milena.

Tekst:  Zorica Dragojević