Zovu ga žuti šafran ili kaćun, ali botaničari kažu da je najtačniji naziv jesenji krokus ili u narodu poznatiji kao žuta miholjica ili žuta lužarka. Kakvo god ime da nosi, obradovalo je oko Miholjdana stanovnike sela ispod Stare planine svojim jarkim, kao sunce žutim cvetovima kad se najmanje očekuje. 

Tako je ovih dana ova niska trajnica prekrila dvorišta i proplanke u selu Mali izvor. Opstaće sve do proleća. Ovo cveće, koje se samo širi, od maja do septembra se ne pojavljuje i izgubi lisnu masu. Za to vreme lukovice će se širiti same ako joj odgovaraju uslovi. Voli osunčane padine i dobro drenirano zemljište.

Spada u porodicu amarilisa, a listovi su joj tamnozeleni, sjajni, uspravni i mesnati. Latice su krupne, intenzivno žute boje, a u sredini su narandžasti prašnici, te izgledom podseća na šafran, samo druge boje.

Naziv roda dobila je u čast botaničara Kaspara Maria von Sternberga (1761- 1838) koji se smatra tvorcem moderne paleobotanike. U Bosni i Hercegovini raste na području Mostara i Ljubuškog. U ovoj zemlji ona je pod statusom „kritično ugrožena“, jer joj preti nestanak s prirodnih staništa.

Tekst i foto: Biljana Nenković