Zbog obilnih kiša, koje su pale prethodnih dana, ratari još uvek ne mogu da se razmile po njivama i počnu sa pripremom zemljišta za jesenju setvu. Velike količine padavina su izmerene u prvoj dekadi oktobra, gde je bilo preko 100 litra po metru kvadratnom.
Ove obilne kiše su, prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj PSSS, ublažile veliki deficit vlage u zemljištu i obezbedile njeno optimalno prisustvo u oraničnom sloju. Setva ječma se odvija sporadično samo na malom broju parcela i to na lakim zemljištima. Na težim, odnosno smoničnim, ratari će otpočeti jesenju setvu kada se zemlja prosuši i poprimi optimalnu vlažnost.
– Očekujemo da će biti zasejano oko 12.000 hektara ozimih useva, što je za dvadeset posto više nego ranije – ističe savetodavac.
U godini kao što je ova ratari, kada jari usevi podbace, češće se okreću ozimim kulturama zbog sigurnijih prihoda. Zbog toga pre setve treba da odrade mere uništavanja korova, zaoravanja žetvenih ostataka, oranja i na kraju obave predsetvenu pripremu zemljišta.
– S obzirom da su trenutno optimalne zalihe vlage u zemljištu lako pristupačne, mikrobiološka aktivnost je relativno dobra, pa su time i oblici hraniva dostupni. Zbog toga kod useva koji ostavljaju veću količinu žetvenih ostataka, poput kukuruza, nakon njihovog skidanja neophodno je dodati određenu količinu azotnih đubriva (oko osam do deset kilograma čistog azota po toni žetvenih ostataka) kako bi se olakšala mineralizacija i izbegla eventualna azotna depresija – savetuje Lazović Đoković.
Većina ratara u Pčinjskom okrugu radi dvopoljni plodored na većini površina, tako da mogu da primene samo azotna đubriva u malom procentu u setvi.
Preporuka proizvođačima je i da se NPK-a đubriva primenjuju u jesen samo na površinama gde su prinosi prethodnog useva bili visoki i to da se celokupna količina fosfora, kalijuma i jedna trećina azota unese pred osnovnu obradu, koja se obavlja u najkraćem roku posle skidanja preduseva.
– Predsetvena priprema se radi odamah posle osnovne obrade najčešće u dva prohoda, pri čemu je prva priprema nakon oranja, a druga neposredno pred setvu, na dubini šest do osam centimetra kako bi se omogućila setva na dubini od tri do pet cenimetra – kaže Lazović Đoković.
– Optimalni rok setve za ozimi ječam je od petog do petnaestog oktobra, a za pšenicu od petnaestog do tridesetog. Tritikale i raž seju se od petnaestog do tridesetog oktobra – kaže Lazović Đoković.
Pored roka važno je određivanje optimalne gustine setve zato što se ovom merom direktno utiče na broj klasova po jedinici površine, a indirektno na broj zrna u klasu i masu zrna.
Proizvođači moraju imati na umu da “savršene”sorte ne postoje, te da bi trebalo izabrati više sorti, dve, tri, koje će se međusobno razlikovati, ali i dopunjavati.
Tekst i foto: Gordna Nastić
