Suzbijanje parazita koštičavih voćaka, veoma je složeno, bez obzira na karakter mera koje se preduzimaju. Uspešna zaštita se može postići samo uz upotrebu integralnih mera koje podrazumevaju uzgoj otpornih sorti pojedinih vrsta koštičavih voćaka uz primenu agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera suzbijanja ovih patogena.
Prvi deo zaštite od ove bolesti odnosi se na preventivne mere, a to je uklanjanje svih zaostalih mumificiranih plodova posle berbe kao i uklanjanje polusuvih i suvih grančica 10 do 20 cm ispod mesta početka sušenja koje se jasno uočava, a zatim sledi standardno jesenje i zimsko prskanje stabala fungicidima na bazi bakra.
U godinama povoljnim za razvoj, monilia će se javljati uprkos preventivnom delovanju. U kojoj meri, zavisi pre svega od vremenskih uslova te godine, a koštičave voćke su posebno osetljive u fazama cvetanja i sazrevanja plodova. Agrotehničke i mehaničke mere, iako korisne, najčešće same nisu dovoljne za uspešnu zaštitu šljive, breskve, višnje i drugih koštičavih voćaka, zbog čega se ne sme izostaviti ni redovna zaštita hemijskim preparatima. Prva je, kako smo već spomenuli, odmah posle svih fizičkih, preventivnih mera, jesenje prskanje nekim od preparata na bazi bakra.
Treba naglasiti da su fungicidi na bazi bakra izrazito fitotoksični za biljke u vreme cvetanja, pa je u tom periodu njihova primena zabranjena. Međutim, izuzetno su korisni na kraju jedne i početku naredne vegetacije, kada se preporučuje i prolećno, takozvano plavo prskanje. Bakar kao aktivna materija deluje na spore gljive koje prezimljavaju i koje s kretanjem vegetacije mogu zaraziti cvetove, mladare ili plodove. To praktično znači da, ukoliko je proleće prohladno i vlažno, prvi tretman valja uraditi na početku cvetanja (10 % otvorenih cvetova), drugi u fazi punog cvetanja, a po potrebi i u fazi precvetavanja. Zaštita ne sme da izostane ni tokom vegetacije. Pošto gljiva brzo razvija rezistentnost, potebno je tokom vegetacije rotirati aktivne materije, ne samo preparate koji se mogu naći u poljoprivrednim apotekama pod različitim imenima, a koji su sintetisani na bazi iste aktivne materije.
U cilju suzbijnja Monilia laxa, koriste se preparati na bazi ciprodinila, boskalida + piraklostrobina, tebukonazola, a radi izbegavanja nastanka rezistentnosti, za preporuku je da se kombinuju fungicidi sistemičnog i protektivnog delovanja. U svetu je već zabeležena pojava rezistentnosti gljive Monilinia fructicola na neke fungicide, pa preparate valja pažljivo birati.
Piše: Dipl. inž. Mirjana Petrović, PSS služba u Leskovcu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
