U našoj zemlji borovnica se na većim plantažama gaji od pre šest – sedam godina, kako statistika beleži, ukorenila se na nepunih stotinak hektara. Prema uslovima klime i zemljišta koje joj pružaju naša pobrđa, moglo bi i mnogo više. Kao novija gajena voćna vrsta još uvek nema ekonomski značajnih parazita i štetočina koje bi ugrozile kvalitet i prinos bobica. Međutim, pojavila se rđa.
Uzročnik rđe gljiva Thekospora minima na lokalitetima gde je prisutna može naneti značajne štete u proizvodnji borovnice. Ona izaziva defolijaciju listova zbog čega se smanjuje prinos u tekućoj godini, a umanjeno je i formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću vegetaciju, što negativno utiče na prinos u narednoj sezoni.
Najkarakterističniji simptomi prisustva ove gljive su na listovima. Na licu se prvo pojavljuju okrugle, crveno – braon pege ispod kojih se kasnije na naličju stvaraju žuta blaga ispupčenja – pustule, odnosno uredosorusi. U drugom delu vegetacije uredosorusi dobijaju rđasto- crvenu boju, a oni su glavni krivac za defolijaciju.
Ova gljiva prezimljava u obliku teleutospora u opalom lišću. U proleće se iz teleutospora formiraju bazidiospore koje zaražavaju prelaznog domaćina čugu (Tsuga spp.) To je rod četinara iz familije Pinaceae, na srpskom poznat kao čuga ili hemlok. Na iglicama ili listovima čuge formiraju se posebna plodišta – ecidije, a u njima nastaju ecidospore koje se vetrom prenose na borovnicu i izazivaju infekciju, zaražavaju borovnicu.
Na listovima borovnice stvaraju se pege ispod kojih se kasnije, u toku vegetacije, na naličju lista formiraju uredospore koje daju nekoliko sekundarnih infekcija. Sve se to događa u toku jedne vegetacije, pri čemu se količina inkokuluma (zaraznog materijala) značajno povećava. Na kraju se formiraju teleutospore i tako se ciklus nastavlja. Od infekcije do formiranja novih spora, u zavisnosti od vremenskih uslova, potrebno je 10 do 14 dana. Optimalni uslovi za infekciju su temperatura oko 21 stepen uz prisustvo kiše i visoke relativne vlažnosti vazduha. Čim se primete simptomi bolesti borovnica se mora zaštititi. Prvo tretiranje valja obaviti kada se uoče prve pege, od fenofaze precvetavanja. U zavisnosti od uslova za razvoj gljive, tokom vegetacije neophodno je obaviti nekoliko tretmana koristeći fungicide iz grupa strobilurina i triazola. Kao preventiva, može se ispod zaraženih grmova pokupiti svo bolesno lišće, ubaciti ga u neku kesu, izneti iz zasada i spaliti, a posle toga uraditi i jesenje plavo prskanje fungicidima na bazi bakra.
Piše: Dipl. inž. Danica Živanović, PSS služba u Šapcu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
