Srbija je zemlja u kojoj je orah sađen od davnina. U zasadima oraha kod nas, po navodima profesora Zorana Keserovića, prisutne su sledeće sorte: jupiter, šejnovo, selekcija rasna, šampion, srem, tisa, sava, kasni rodni, ovčar, geisenheim 139, a među njima više rasna i šejnovo. Glavni problem sorte šejnovo je tamna boja jezgre, a rasne pucanje vrha ploda i plesnivost jezgre. Poslednjih godina su u novim zasadima oraha sve zastupljenije sorte koje imaju rodne lateralne pupoljke kao što su: čendler (Chandler), tular (Tulare), lara (Lara) i hauard (Howard), a kao oprašivači se koriste fernor (Fernor), fernet (Fernette) i franket (Franquette). Velika prednost ovih sorti je veća rodnost i svetlija boja što im podiže komercijalnu vrednost.
Rasna je selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (autor M. Korać). Vegetaciju započinje istovremeno sa sortom jupiter, a završava nekoliko dana ranije. Srednje je bujnosti i visoke rodnosti. Rano stupa u plodonošenje. Cveta skoro homogamo. Zbog kasnog početka vegetacije, izbegava prolećne mrazeve. Ima krupne plodove (oko 14 g), malo kupaste. Randman jezgre je oko 52 %. Može se gajiti u svim voćarskim rejonima i u kontinentalnim klimatskim uslovima. Pored sorte šejnovo, u starim zasadima pokazala se kao najbolja selekcija. Ima tanak endokarp i jezgru nešto svetliju od šejnova koja se lako vadi iz endokarpa.
Šejnovo je poznata bugarska sorta. Odlikuje se srednjim početkom vegetacije, a vrlo kasno je završava. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno zbog velikog koeficijenta grananja. Cveta protandrično. Masa ploda je oko 12 g. Randman jezgre je oko 54 %. Ljuska je tanka, a jezgra se lako vadi iz ljuske. Mana ove sorte je kasni završetak vegetacije i nešto tamnija jezgra. Dobre je rodnosti i ima dobar randman.
Preporučujem da prilikom podizanja novih zasada oraha prednost imaju sledeće sorte:
Šampion, sorta Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (autor M. Korać) odlikuje se kraćom vegetacijom koja započinje 2-3 dana nakon sorte šejnovo, a završava je 10 do 15 dana ranije. Srednje je bujnosti i vrlo rodna. Veoma je otporna na zimske mrazeve. Cveta protandrično. Plod je izuzetno lepog oblika, prosečne mase preko 14 g. Jezgra je lepe, svetle boje. Randman je vrlo visok, oko 58 %. Preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj i mediteranskoj zoni, mada se zbog kratke vegetacije može gajiti i na području kontinentalne klime. Sorta šampion je pokazala najveću otpornost na niske zimske temperature, ali je jako osetljiva na pegavost listova.
Čendler je stvoren u SAD, srednje je bujnosti i ima lateralnu rodnost. Plodovi su mase 13 do 15 g. Srednjeg je vremena sazrevanja. Plodovi su u endokarpu atraktivni, ima veoma tanku ljusku. Jezgre se lako vade iz pregrada, vrhunskog su kvaliteta, a boja jezgre je vrlo svetla. Pogodan je za podizanje gustih i srednje gustih zasada. Dobri oprašivači za čendler su franket i fernet.
Lara je stvorena u Francuskoj, srednje je bujnosti i sa lateralnom rodnošću. Srednje je ranog vremena sazrevanja (nešto pre čendlera). Visoke je rodnosti. Plodovi su mase 11 do 14 g. Plodovi u endokarpu nisu tako atraktivni kao kod čendlera, malo su tamniji, što se odnosi i na boju jezgre. Prednost u odnosu na čendler je veća otpornost na niske zimske temperature. Pogodan je za guste zasade oraha. Dobri oprašivači za laru su franket i fernet.
Tular je stvoren u SAD. Srednje je do visoke bujnosti, ali je pogodan za guste zasade. Ima lateralnu rodnost. Izuzetno je visoke rodnosti. Ima srednje krupne plodove. Dobar je za proizvodnju ulja. Dobar oprašivač za tulare je franket.
Hauard je stvoren je u SAD. Srednje je bujnosti i ima lateralnu rodnost. Srednjeg je vremena sazrevanja i izuzetno visoke rodnosti. Plodovi su mase 13-15 g i izuzetno visokog kvaliteta. Dobri oprašivači za hauard su franket i fernet.
Fernor je stvoren u Francuskoj. Srednje je bujnosti sa lateralnom rodnošću. Poznog je vremena cvetanja i srednje kasnog sazrevanja. Visoke je rodnosti. Plodovi su mase 10-13 g. Jezgra je odličnog kvaliteta i svetle boje. Endokarp je malo deblji u odnosu na čendler, ali se lako vadi iz pregrada. Dobar je oprašivač za čendler i laru.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
