Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci se već skoro 80 godina uspešno bavi oplemenjivanjem i selekcijom povrća. Njegov najvažniji zadatak je popravka starih i stvaranje novih sorti i hibrida najznačajnijih povrtarskih vrsta. Do danas u Institutu je stvoreno preko 180 sorti i hibrida različitih povrtarskih vrsta, od kojih se 15 nalazi na EU sortnoj listi. Jedna od njih je i nova sorta paprike koja je nazvana Slađina čarolija.
Paprika Slađina čarolija je priznata rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije od 12. juna 2025. godine. Pripada grupi srednjekasnih sorti čiji su plodovi namenjeni upotrebi za industrijsku preradu. Plodovi su joj tzv. “pimiento” tipa, što znači da su dvostrano spljošteni. Boja plodova u tehnološkoj zrelosti je tamno zelena, a u biološkoj tamno crvena. Veoma su krupni, često dostižu težinu i preko 300 grama, veoma debelog perikarpa od 8 mm. Peteljka je dobro razvijena i čvrsta, čime je olakšana berba plodova.
Dobra za ajvar i druge đakonije
Nova sorta našeg instituta odlikuje se visokim sadržajem suve materije (oko 11 %) i ukupnih šećera (9.3 ºBx). Ima jako intezivan, aromatičan i sladak ukus ploda. Visoko je rodna i, uz upotrebu pune agrotehnike, može ostvariti prinose i preko 80 t/ha na otvorenom polju, a gajenjem u zaštićenom prostoru još i veće. Namenjena je za spravljanje ajvara i u industrijskoj preradi za pravljenje različitih proizvoda od paprika. Pogodna je za transport i skladištenje, plodovi su otporniji na mehanička oštećenja. Ima duži rok trajanja i plodovi su manje podložni propadanju, čemu doprinosi visok sadržaj suve materije u plodu.
Naši selekcionari kombinuju klasične metode selekcije sa nekim od novijih metoda biotehnologije koje su uvedene u poslednjih nekoliko godina. Tako u značajnoj meri ubrzavaju i olakšavaju proces selekcije.
Svedoci smo prethodnih godina velikih klimatskih promena, visokih temperatura, izostanka padavina, pojave bolesti, povećane upotrebe pesticida te velikog uticaja na poljoprivrednu proizvodnju. Naši selekcionari imaju odgovor na te izazove. Nakon opsežnih istraživanja na oglednom polju i laboratoriji, možemo reći da nove domaće sorte mogu da pariraju globalnim klimatskim ekstremima.
Genetsko blago u osnovi razvoja
Međutim, od starih sorti zavisi i stvaranje novih, jer su one baza za uzimanje gena i vrlo je važno sačuvati ovo neprocenjivo blago, jer je značajno za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, Bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih sorti koje će biti otpornije. Stare sorte nisu previše zahtevne u pogledu zaštite od bolesti i štetočina, i otpornije na sušu i druge faktore spoljne sredine, zbog čega su dobar genetski materijal. Kada selekcionar želi da napravi novu sortu uzima gene od stare autohtone sorte, kako bi se iskoristila njena prirodna otpornost koja je stečena dugogodišnjom selekcijom. Na taj način se može dobiti sorta sa poboljšanim karakteristikama.
Selekcionari u našem Institutu poklanjaju ogromnu pažnju u selekciji i vode računa da se novostvorene sorte odlikuju kvalitetom, da pored visokih prinosa, zadrže prepoznatljivi ukus i miris koji je karakterističan za naše podneblje, na koji je naš narod navikao i koji nas vraća u detinjstvo, odnosno po kojima smo prepoznatljivi. To je zapravo naša najveća prednost, prevazilazimo taj plastičan ukus hibridnih plodova povrća.
Selekcija paprika, nove sorte i hibridi koje su otpornije na klimatske promene – to je ključna strategija za ublažavanje njihovih posledica.
Karakteristike koje određuju da li je neka sorta/hibrid paprike otporna na klimatske promene su: tolerancija na sušu, otpornost na visoke temperature, otpornost na bolesti, kratak vegetacioni period.
Tolerancija na sušu: Sorte/hibridi koji zahtevaju manje vode ili mogu da izdrže duži period bez padavina su izuzetno važne u regionima sa smanjenim padavinama. Ove sorte poseduju dublji korenov system, ili efikasnije koriste vodu.
Otpornost na visoke temperature: Paprika je generalno osetljiva na ekstremne temperature, koje mogu dovesti do opadanja cvetova i slabog formiranja plodova. Sorte/hibridi koji tolerišu više temperature ostvaruju prinose čak i tokom toplotnih talasa.
Otpornost na bolesti: Stres uzrokovan klimatskim promenama, kao što su ekstremne temperature i vlažnost, čini biljke podložnijim bolestima. Sorte koje su genetski otporne na česte bolesti mogu smanjiti potrebu za pesticidima i osigurati stabilan prinos.
Kratak vegetacioni period: Sorte koje brzo sazrevaju omogućavaju proizvođačima da izbegnu nepovoljne vremenske uslove, poput kasnih mrazeva ili ranih suša koji se mogu pojaviti tokom vegetacione sezone.
Piše: dr Biljana Šević,
Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
