„Zelena poljoprivreda – koncept održivog razvoja“ tema je o kojoj je na svečanoj sednici Skupštine Društva agrarnih novinara govorio prof. dr Vladan Pešić s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Prema njegovim rečima UNDP je prepoznao tri ključa segmenta u razvoju srpske ekonomije u narednom periodu. To je razvoj obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost i poljoprivreda. Fokusirajući se na treću komponentu oni su prepoznali da poljoprivreda može imati ključnu ulogu u zelenoj ekonomiji. To znači da se putem proizvodnje hrane istovremeno mogu obezbediti inputi koji su alternativa obnovljivim izvorima energije s’ jedne strane i dovoljna količina hrane kako za sopstvene potrebe tako i za izvoz s druge strane, uz istovremeno očuvanje slaboobnovljivih prirodnih resursa. Sledeći koraci su turizam u ruralnim područjima i tzv. neprivredne delatnosti poput zanatskih, turističke usluge organizovanja radionica i sadržaja čiji cilj je povratak prirodi i sve ono što može da doprinese da male, kućne radionice postanu strateški važne za očuvanje ruralnih područja, zapošljavanje ljudi i na kraju poboljšanje kvaliteta života.
-Mala poljorivredna gazdinstva koja dominiraju u Srbiji, zbog povećanja troškova proizvodnje i neminovnosti traganja za tržištima na koja će plasirati svoje proizvode, ne mogu biti konkurentna konvencionalnoj poljoprivredi. Koncept zelene poljoprivrede upravo omogućava da selo koje je bilo na rubu propasti i demografskog i biološkog nestanka sada može da bude uzdanica ruralnog razvoja i razvoja srpske zelene ekonomije. Na taj način istovremeno će se sačuvati životna sredina kao balans prirodnih, fizičkih i bioloških resursa, strukture i kvaliteta zemljišta, vode i vazduha, proizvodnje hrane i funkcionalnost i očuvanja ekološke dobiti, a gde je sadržana i opšta dobrobit i ekonomski profit, a funkcionalno povezana i kroz nepoljoprivredne delatnosti. To znači da mini biološka i organska farma mogu biti stubovi srpske poljoprivrede i zelene ekonomije, poručuje Pešić.
Međunarodna organizacija organskih proizvođača uspostavila je sistem etičke pravednosti i kako kaže naš sagovornik, to znači da hrana mora da bude svima dostupna, da je ima dovoljno i da je cenovno pristupačna svima, što je posledica jednakosti među ljudima. Prema Pešićevim rečima, jedini način da se ovaj koncept implementira u svim zemljama, a posebno u onima u razvoju, je da se to učini donošenjem adekvatne pravne regulative. Na žalost, zbog protekcionističkih mera u globalnim okvirima mnogi grade svoje imperije na monopolima koje drže. Zbog ovakvog pristupa postavlja se pitanje šta ćemo ostaviti svojim potomcima jer već sada čovečanstvo za šest meseci unapred potroši više od onoga što sme da koristi za godinu dana. Ako bi se ovaj tempo nastavio, do 2030. godine nama će biti potrebne dve planete Zemlje i postavlja se pitanje da li imamo šta da ostavimo generacijama koje dolaze.
– Upravo 2020. je godina koja se uzima kao ključna kada se govori o početku što intenzivnije primene koncepta zelene poljoprivrede. Kao pozitivan primer može se navesti Danska, koja je 2020. odredila kao godinu u kojoj želi da uspostavi princip organske proizvodnje na celoj svojoj teritoriji. Tu je i primer Ruske Federacije koja od ove godine bez perioda konverzije može da 4,5 miliona hektara plodne zemlje i nekontaminirane vode odmah stavi u funkciju organske poljoprivrede, kaže Pešić.
Jasna Bajšanski
